Konkurencija: Srbija nastavlja da blokira rasvetljavanje sudbine nestalih, osumnjičeno je još 58 žrtava u Batajnici

Priština, 27. jun 2026. 10:04

Pristup arhivama institucija Srbije i nastavak iskopavanja na označenim lokacijama na teritoriji Srbije ostaju dva glavna zahteva Kosova za rasvetljavanje sudbine osoba koje su tokom rata nasilno nestale.

Rukovodilac Jedinice Vladine komisije za nestala lica, Kuštrim Gara, rekao je u intervjuu za Ekonomia Online da lokacija Batajnice i dalje ostaje prioritet, jer postoje podaci da se tamo mogu nalaziti posmrtni ostaci najmanje još 58 žrtava.

Gara je rekao da je, nakon brojnih napora za sprovođenje Deklaracije o nestalim licima od 2. maja, početkom ove godine održan prvi sastanak Zajedničke komisije, a zatim i još jedan radni sastanak.
„Sada imamo dva potvrđena slučaja, odnosno reč je o lokaciji Kamenolom u Rudnici i lokaciji u blizini nekadašnjeg rudnika u Kiževaku. Na ove dve lokacije iskopavanja su sprovođena tokom perioda od oko deset godina, upravo zbog kontinuirane politizacije ovog procesa od strane Srbije, što je dovelo do kašnjenja dužeg od deset godina. Na tim lokacijama izvršene su ekshumacije i pronađeni posmrtni ostaci, odnosno tela 61 žrtve rata, uglavnom stradalih u masakrima u Rezali, Starom Čikatovu i Donjem Zabelju. Naravno, ako se osvrnemo na podatke iz 2010. godine, kada je lokacija u regionu Raške ponovo stavljena na dnevni red, podaci koji su tada objavljivani u medijima u Srbiji, kao i zvanične izjave predstavnika institucija Srbije, Vladine komisije i Tužilaštva za ratne zločine, govorili su da se na toj lokaciji očekuje pronalazak posmrtnih ostataka oko 250 žrtava. Danas govorimo o 61 žrtvi koja je ekshumirana iz tog regiona.“

„To znači da u toj oblasti i dalje postoji niz drugih lokacija, zbog čega region Raške ostaje jedan od prioriteta i deo naše agende. Pored zahteva za potpun pristup arhivama institucija Srbije, ostaje i zahtev za što skoriji nastavak iskopavanja na već označenim lokacijama na teritoriji Srbije. Kada govorimo o nastavku, mislimo na lokacije na kojima su radovi započeti, ali očigledno iskopavanja ili procene još nisu završeni, posebno u regionu Raške i Novog Pazara, kao i na pokretanje iskopavanja na drugim već označenim lokacijama na kojima do sada nije sprovedena nijedna procena“, rekao je on.

Govoreći o Batajnici, Gara je rekao da, uprkos ekshumaciji više od 700 žrtava tokom 2001. i 2002. godine, analize sprovedene sa međunarodnim partnerima i satelitski snimci pokazuju da se na tom području i dalje mogu nalaziti posmrtni ostaci najmanje još 58 žrtava.

„Kada govorimo o lokacijama, jedan od slučajeva sa posebnim prioritetom, koji je kontinuirano deo agende poslednjih godina, ostaje lokacija masovne grobnice u Batajnici. Uprkos iskopavanjima sprovedenim tokom 2001. i 2002. godine i ekshumaciji više od 700 žrtava rata na Kosovu, na osnovu svih detaljno analiziranih podataka, zajedno sa međunarodnim partnerima koji učestvuju u ovom procesu, posebno sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, kao i na osnovu satelitskih snimaka koje smo obezbedili, zaključili smo da se na ovom području, odnosno na ovoj lokaciji u Batajnici, i dalje nalazi masovna grobnica sa posmrtnim ostacima najmanje 58 žrtava. Izraz ‘najmanje’ uvek koristim pažljivo zbog porodica, ali to su statistički podaci koje smo predstavljali i na sastancima“, rekao je on.

On je saopštio da je srpska strana odbila da učestvuje na sastanku Radne grupe za nestala lica, planiranom u Prištini tokom marta, kao i da je odbila održavanje sastanka na nivou sudsko-medicinskih stručnjaka.

„Kada je reč o ova dva mehanizma, u februaru smo imali sastanak u okviru Regionalne grupe za nestala lica, dok smo za sastanak Radne grupe, uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, bili spremni da ga održimo u martu u Prištini. Međutim, srpska strana je odbila da učestvuje na tom sastanku, kao što je odbila i mogućnost održavanja sastanka na nivou sudsko-medicinskih eksperata dve delegacije, kako bi se razgovaralo o planu rada i dinamici koju ovaj proces treba da prati na terenu“, rekao je on.

Gara je rekao da će Kosovo nastaviti da bude primer u regionu u postupanju sa informacijama o nestalim osobama.

Prema njegovim rečima, tokom prvih šest meseci ove godine obrađeno je 14 lokacija, od kojih je 13 povezano sa procesom iskopavanja u potrazi za nestalim osobama. Na tim lokacijama pronađeni su posmrtni ostaci najmanje 10 osoba, dok se konačna identifikacija očekuje nakon DNK analiza.

„Kada je reč o dinamici procesa, Kosovo će i tokom 2026. godine nastaviti da bude primer u regionu i šire u razmatranju svake informacije koja može doprineti rasvetljavanju bilo kog slučaja nestalih osoba. Tokom ovih šest meseci obradili smo najmanje 14 lokacija u okviru procenskih iskopavanja, od kojih je 13 direktno povezano sa procesom utvrđivanja sudbine i mesta gde se nalaze nestale osobe. Naravno, nisu sve lokacije rezultirale pronalaskom i ekshumacijom posmrtnih ostataka. Međutim, na ovih 13 lokacija pronađeni su ili ekshumirani posmrtni ostaci najmanje 10 osoba. Nakon što kolege iz Instituta za sudsku medicinu završe sve procedure pregleda i dobijemo potvrde putem DNK analiza, biće utvrđen konačan broj ekshumiranih osoba ili žrtava. Nakon toga sledi obaveštavanje porodica, u okviru kontinuiranih institucionalnih napora da se poštuje njihovo osnovno pravo da saznaju sudbinu i mesto gde se nalaze njihovi najmiliji“, rekao je on.
„Posle brojnih napora u sprovođenju Deklaracije o nestalim licima od 2. maja, posebno od strane delegacije Kosova, veoma je važno što je početkom ove godine, tačnije 22. januara, održan prvi sastanak Zajedničke komisije, odnosno zvanično uspostavljanje Komisije kao mehanizma predviđenog Deklaracijom od 2. maja. Naredni sastanak, odnosno radni sastanak na nivou zamenika, održan je u aprilu i, naravno, u okviru sprovođenja Deklaracije i ispunjavanja obaveza koje iz nje proizlaze, kontinuirano smo isticali zahteve koji su predstavljeni na tom sastanku. Te zahteve smo iznosili i na svim narednim sastancima u okviru dijaloga u Briselu, ali i na sastancima u okviru drugih postojećih mehanizama, bilo Regionalne grupe za nestala lica ili Radne grupe koja funkcioniše od 2004. godine“, rekao je on.

Prema Garinim rečima, Kosovo je Srbiji kontinuirano upućivalo zahteve, pri čemu dva smatra ključnim.

„Ako bih ih sažeo, postoje dva ključna zahteva. Prvi je svakako zahtev za pun pristup arhivama institucija Srbije, pre svega arhivama Jugoslovenske vojske, uz poseban naglasak na zahtev predsednika delegacije Kosova, gospodina Hotija, od 1. juna 2023. godine, dakle oko mesec dana nakon usvajanja Deklaracije, upućen predsedniku Srbije, kao i Evropskoj uniji, kojim je zatražen potpuni pristup deklasifikovanoj arhivi 37. motorizovane brigade, odgovorne za zločine genocidnih razmera koje je Srbija počinila na teritoriji Kosova, u regionu Drenice. To je direktno povezano sa pojedinim iskopavanjima koja smo sprovodili u toj oblasti, ali i sa masovnim grobnicama na teritoriji Srbije, u regionu Raške“, rekao je on.

Govoreći o masovnim grobnicama otkrivenim u Srbiji, Gara je rekao da su do sada u regionu Raške potvrđene dve lokacije masovnih grobnica – u Rudnici i Kiževaku, gde su nakon višegodišnjih iskopavanja ekshumirani posmrtni ostaci 61 žrtve rata, uglavnom stradalih u masakrima u Rezali, Starom Čikatovu i Donjem Zabelju.

Gara je naglasio da podaci koje su srpske institucije objavile 2010. godine govore o oko 250 mogućih žrtava u masovnim grobnicama u regionu Raške, što, prema njegovim rečima, pokazuje da i dalje postoje druge neistražene lokacije.On je naglasio da je na teritoriji Kosova evidentirano oko 2.700 lokacija za procenska iskopavanja, ocenjujući taj proces kao izuzetno složen i usko povezan sa kontinuiranim razmatranjem novih informacija.

„Postoji i niz lokacija koje se kontinuirano obrađuju, ali ne treba zaboraviti da na teritoriji Republike Kosovo imamo oko 2.700 lokacija predviđenih za procenska iskopavanja. To praktično znači, iako nikada ne želimo da se ovaj proces tumači isključivo kroz statistiku, da na svakih približno četiri kvadratna kilometra postoji po jedna lokacija. Zbog toga svaka nova informacija koju dobijemo može biti povezana sa lokacijom koja je već obrađivana prethodnih godina, bilo od institucija Republike Kosovo ili međunarodnih mehanizama koji su imali mandat u ovom procesu. Zbog toga je potrebno više vremena za analizu podataka zajedno sa kolegama iz Direkcije policije za istragu ratnih zločina i Instituta za sudsku medicinu“, rekao je on.

Govoreći o lokaciji Kožle u Srbiji, Gara je rekao da se proces suočava sa sličnim kašnjenjima kao što su ranije zabeležena u Rudnici i Kiževaku.

„Poslednja lokacija koja je obrađivana, odnosno na kojoj je tokom poslednje dve godine na teritoriji Srbije pokušan nastavak rada, jeste lokacija u blizini deponije otpada u Kožlu. Ta lokacija je bila veoma izazovna i, ako se osvrnemo na izjave od pre dve godine, kada su započela iskopavanja na toj lokaciji, tada smo izrazili određenu zabrinutost. Naš zahtev je bio da lokacija u Kožlu ne postane još jedno loše iskustvo poput onih u Rudnici kod Raške, gde je bilo potrebno pet godina da se locira masovna grobnica, ili u Kiževaku kod Raške, gde je proces takođe trajao gotovo pet godina. Nažalost, ista situacija sada prati i lokaciju Kožle, kao i druge već označene lokacije na teritoriji Srbije“, rekao je on.

On je naveo da ove godine još nije bilo poziva za nastavak iskopavanja u Kožlu niti na drugim prioritetnim lokacijama u Srbiji.

„Ove godine još nismo dobili poziv da pošaljemo tim kolega iz Instituta za sudsku medicinu kako bi pratili iskopavanja na toj lokaciji. Takođe, nemamo ni datum za početak ili nastavak iskopavanja na drugim lokacijama, posebno na Batajnici, koju, kao što sam naglasio, smatramo jednim od najprioritetnijih slučajeva koje kontinuirano pokrećemo u našim zahtevima. Lokacije na teritoriji Srbije oduvek su predstavljale poseban izazov“, rekao je on.

Gara smatra da samo snažniji pritisak međunarodne zajednice na Srbiju može doneti konkretne rezultate u ovom procesu.

„Zbog toga je bilo neophodno da budemo u stalnoj koordinaciji sa međunarodnim partnerima, jer je iskustvo pokazalo da samo veći pritisak međunarodne zajednice na Srbiju može doneti, ponovo pažljivo biram reč, određeni napredak ili rezultate u ovom procesu. Do sada imamo pet potvrđenih masovnih grobnica na teritoriji Srbije. Prve tri otkrivene su u prvim godinama nakon rata, za vreme vlade Zorana Đinđića, kada je postojao snažan pritisak tadašnjeg Haškog tribunala, dakle govorimo o periodu 2001–2002. godine. Poslednje dve lokacije, Rudnica i Kiževak, locirane su zahvaljujući podršci međunarodne zajednice, odnosno satelitskim snimcima na osnovu kojih je precizno utvrđena lokacija masovnih grobnica“, rekao je on.

Prema Garinim rečima, institucije Srbije su još 2000. i 2001. godine pominjale postojanje spiska sa oko 16 masovnih grobnica na teritoriji Srbije.

On je rekao da Kosovo nikada nije videlo taj spisak i da nije poznato da li pet do sada potvrđenih masovnih grobnica čine deo tog spiska ili ne.

„Kada govorimo o prvim masovnim grobnicama na teritoriji Srbije, tokom 2000. i 2001. godine, tadašnja Vlada Srbije formirala je radnu grupu pri Ministarstvu unutrašnjih poslova za procesuiranje ratnih zločina. Već tada je pomenut spisak od oko 16 masovnih grobnica na teritoriji Srbije. Mi taj spisak nikada nismo videli, pa ne znamo da li ovih pet potvrđenih grobnica čini deo tog spiska. Ako čine, onda postoji još 11 masovnih grobnica na teritoriji Srbije. Ako ne čine, onda ih ima još 16. Dakle, postoji čitav niz lokacija koje ostaju deo naše agende. Već sam pomenuo potrebu za povratkom u Batajnicu, nastavkom rada na brojnim lokacijama u regionu Raške i Novog Pazara, zatim na lokacijama poput rudnika Štavalj, područja u blizini rudnika kod Bora, kao i lokacija Maškatica i Surdulica. Sve su one deo naše agende kroz kontinuirano podnošenje zvaničnih zahteva i njihovo predstavljanje svim međunarodnim partnerima. Zato ponavljam da su u ovom trenutku dva prioriteta – pristup arhivskoj građi i omogućavanje iskopavanja na lokacijama na teritoriji Srbije“, rekao je on.