Ruski mediji pokušavaju da iskrive činjenice o zločinima protiv porodice Jašari dezinformacijama

Priština, 23. jun 2026. 08:24

Srpske dezinformacije nisu zaobišle najavu Specijalnog tužilaštva Kosova da će u ponedeljak podići optužnicu za zločine protiv porodice Jašari. Ovaj medij je otišao toliko daleko da je objavio tekst pod naslovom „Potraga za Srbima se nastavlja: ​​Priština podiže optužnicu za ‘ubistvo’ Adema Jašarija“, piše The Geopost.

Članak portala Sputnjik dezinformiše o događajima u Prekazu i, selektivnim odabirom informacija i iznošenjem nepotvrđenih tvrdnji, pokušava da ospori najavljenu optužnicu Specijalnog tužilaštva Kosova za događaje u Donjem Prekazu u martu 1998. godine.

Tokom poslednjeg rata na Kosovu, u naselju Jašari u Prekazu, ubijeno je 55 ljudi, od kojih su 22 bili bliski rođaci legendarnog komandanta Adema Jašarija, koji je dugo bio meta srpske države. U međuvremenu, Sputnjik je reč „ubistvo“ stavio pod navodnike, pokušavajući da dezinformiše činjenice.

„Sputnjik“ tvrdi da objavljena optužnica predstavlja nastavak „lova na Srbe“, predstavljajući sudski proces kao etnički motivisan progon protiv srpskog naroda.

Nema dokaza da Specijalno tužilaštvo Kosova sprovodi „lov“ na bilo koji narod. Istrage se odnose na ratne zločine i individualnu krivičnu odgovornost.

Formulacija „Lov na Srbe se nastavlja“ je takođe emotivna i optužujuća formulacija. Ona ne predstavlja proverljivu činjenicu, već političko tumačenje, sugerišući da postoji sistematska kampanja protiv Srba. Stoga, čitalac se iz naslova vodi ka određenom zaključku.

Analiza i poricanje: Stavljanje reči „ubistvo“ pod navodnike nije neutralno i fokus na proceduralnom obaveštenju optužnice se koristi za iskrivljavanje događaja u Prekazu i za smanjenje značaja optužbi vezanih za smrt desetina članova porodice Jašari.

Ova tehnika se često koristi u propagandi kako bi se dovela u pitanje dokumentovani događaj ili relativizovala odgovornost za njega.

Operacija srpskih snaga u Donjem Prekazu od 5. do 7. marta 1998. godine rezultirala je ubistvom desetina članova porodice Jašari, uključujući žene, decu i starije osobe. Hjuman rajts voč je dokumentovao da je među žrtvama 13 žena i 8 dece, što je dokumentovano u izveštajima međunarodnih organizacija.

Slično tome, naknadna međunarodna dokumentacija i materijali korišćeni u postupcima Haškog tribunala tretiraju napad u Prekazu kao jedan od ključnih događaja sukoba na Kosovu, gde je ubijeno skoro 60 članova porodice Jašari.

Tvrdnja da je „Adem Jašari ubio svog nećaka iz straha“

Analiza i poricanje:

Tvrdnja da je Adem Jašari ubio jednog od svojih nećaka „iz straha“ jedna je od najozbiljnijih optužbi koje kruže u nekim srpskim propagandnim narativima.

Ova tvrdnja se pojavljuje u nekim ratnim narativima i u nekim medijima, ali je nisu potvrdili nezavisni međunarodni izvori niti suđenja pred međunarodnim tribunalima.

To jest, ne postoji izveštaj Hjuman rajts voča, Amnesti internešenela, OEBS-a ili bilo koje druge priznate međunarodne organizacije koji potvrđuje ovu tvrdnju.

Isto tako, ne postoji presuda Haškog tribunala ili bilo kog drugog međunarodnog suda koja utvrđuje da se takav događaj dogodio.

U odsustvu sudskih dokumenata, proverenih dokaza ili nezavisnih istraga koje bi potkrepile ovu optužbu, predstavljanje njenog predstavljanja kao činjenice predstavlja dezinformaciju ili, u najmanju ruku, predstavljanje nepotvrđene tvrdnje kao istine.

Analiza teksta koji je objavio portal Sputnjik jasno pokazuje da ovaj medij ne izveštava objektivno o sudskim postupcima, već koristi hibridne metodologije dezinformacije i političko uokvirivanje.

Članak sadrži neke tipične elemente propagande i dezinformacije, ne nužno, jer su događaji predstavljeni selektivno, emotivnim jezikom i bez potrebnog konteksta.

Takođe, u pomenutom članku, „Sputnjik“ predstavlja samo verziju srpskih institucija za događaje iz marta 1998. godine.

Ne pominje se: ne pominju se činjenice – da je operacija u Prekazu rezultirala ubistvom desetina članova porodice Jašari; da su žene, deca i stariji ubijeni; da se događaj smatra masakrom; da je događaj bio predmet međunarodnih analiza i izveštaja.

Konačno, u ovakvom slučaju – kada se predstavlja samo jedna strana priče, imamo posla sa manipulacijom kroz selekciju informacija.

Ovo nas još jednom podseća da „Sputnjik“ funkcioniše kao platforma za prepravljanje istorijskih događaja i širenje propagande, gde se pravni procesi koriste za kreiranje političkih narativa, ignorišući zvanična dokumenta i izveštaje međunarodnih institucija.