Ubistvo, nehumano postupanje, uništavanje imovine i etničko čišćenje – dosije Specijalnog tužilaštva protiv 5 uhapšenih zbog masakra u Račku

Priština, 15. jun 2026. 21:27

Sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor protiv petoro osumnjičenih koji su uhapšeni zbog sumnje da su umešani u masakr u Račku.

KALLXO.com je dobio zahtev Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo (STK) za meru pritvora protiv petoro osumnjičenih.

Zahtev takođe sadrži dosije za svakog od uhapšenih.

Prema zahtevu, u periodu 1998-1999, tokom rata na Kosovu, u selu Rečak, opština Štimlje, namerno, u saučesništvu, Novica Pečinokević, Stanoje Janičević, Borko Palić, Sladžan Milisavlević i Stanko Savić su teško prekršili pravila međunarodnog prava, čineći ubistva, nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovne deportacije i etničko čišćenje civilnog stanovništva albanske nacionalnosti koje nije bilo uključeno u rat.

Prema zahtevu STRK, Novica Pečinokević, Stanoje Janičević, Borko Palić, Sladžan Milisavlević bili su pripadnici Specijalnih policijskih jedinica (PJP) Srbije, dok je Stanko Savić bio policajac u policijskoj stanici u Uroševcu.

U prvoj tački zahteva navodi se da su 15. januara 1999. godine, u selu Rečak, okrivljeni bili deo policijske akcije snaga srpske policije, kojom prilikom su učestvovali i doprineli ubistvu 42 civila iz sela Rečak, tako da su pomenute jedinice na dan događaja, oko 6:00 časova ujutru, opkolile selo, prvo ga granatirale iz daljine sa nekoliko mesta poznatih kao: „Pišat“, „Geštenjat“, „Česta“ i „Guri i Špum“, zatim su oklopnim vozilima ušle u selo i počele da pretražuju kuću po kuću.

Prema spisima Specijalnog tužilaštva, u dvorištu kuće R.R. prvo su ubili B.K., a zatim mu odsekli glavu; na mestu zvanom „Vrela“ ubili su H.M., S.S., A.M.; u dvorištu njegove kuće ubili su A.M. i njegovog komšiju H.J.; u blizini kuće Z.M. Ubijaju S.H., H.M.; nastavljaju ka naselju Bećaj, i dok su neki civili odlazili ka planini, napadaju ih iz zasede srpski policajci, koji bez upozorenja otvaraju vatru u njihovom pravcu, ubivši: H.B., R.B. i Z.B., dok su A.B., Z.B. i F.B. ranjeni.

Dalje, u nastavku policijske i vojne operacije, srpske snage ulaze u naselje Emini, koje se nalazi u zapadnom delu sela, gde su vatrenim oružjem u njegovom dvorištu ranili I.E. u nogu i ubili njegovog brata A.E., oboje civile.

U dosijeu se dalje navodi da su kasnije, na mestu zvanom „Češma“, srpske snage ubile civile B.M., njegovu ćerku H.M., dok su ranjeni: E.M., M.H., F.H. i H.B.

U drugom delu sela, nedaleko od kuće Ragipa Bajramija i Ljutine prodavnice (kako je seljani zovu), srpske snage su pucale iz oružja različitog kalibra u pravcu mesta gde su se civili sklonili i u tom trenutku su ubili starca N.I., okrutno mu slomivši lobanju, kako je opisano u izveštaju o obdukciji. Zatim je druga grupa srpskih snaga otišla do kuće Sadika Osmana i zatekla oko 70 civilnih stanovnika sela koji su se tamo sklonili. Prvo su odvojili muškarce od žena. Zatim su mučili muškarce u dvorištu kuće. Nakon što su putem radija dobili naređenje od vođa ove operacije, policijske snage su jednog po jednog izvodile muškarce iz dvorišta i krenule u kolonu jednog po jednog prema planini ka „Bebušit brdu“. Policija je prethodno opkolila prolaz sa obe strane, čekajući dolazak civila. Kada su civili stigli na ovu lokaciju, hodajući u koloni, iznenada sa obe strane uličice, počela je automatska vatra sa svih strana – bez prestanka, nekoliko minuta, okrutno pogubivši dvadeset četiri (24) osobe.

U dosijeu PTRK-a navodi se da je u ovoj operaciji srpskih policijskih snaga okrutno ubijeno četrdeset dva (42) civila, oba pola, različitog uzrasta, albanske nacionalnosti, koji nisu bili učestvovali u ratu.

U zahtevu tužilaštva se dalje navodi da su 15. januara 1999. godine u selu Rečak, gore pomenuti optuženi, u svojstvu pripadnika srpskih policijskih snaga, namerno i u saučesništvu, učestvovali i doprineli nečovečnom postupanju sa oko 30 civila sela Rečak.

„Tokom sprovođenja operativnog plana opisanog u tački 1 ove odredbe, tokom pretresa kuće po kući, primetili su da se u kući Sadika Osmana, na najmanje dva mesta, sklonilo oko 70 albanskih civilnih stanovnika, tako da se u kući sklonilo oko 30 žena i dece, dok se na mestu zvanom „Ahuri i badetive“ sklonilo preko 30 muškaraca. U početku su srpske snage sa udaljenosti od kuće Ragipa Bajramija pucale iz oružja različitog kalibra na…

„u pravcu mesta gde su se civili sklonili i u tom trenutku ubili su starca N.I., zatim su opkolili Sadikovu kuću i oko 30-40 policajaca je ušlo u dvorište kuće, svi naoružani, zatim su pod pretnjom oružja naterali sve muškarce da napuste sklonište i smestili ih u dvorište, dok su žene i decu zaključali u podrum, a zatim, nakon što su legitimisali muškarce, položili su ih na zemlju i počeli da ih tuku na nehuman način koristeći kundake oružja, udarce nogama, drva, lance i druge tvrde predmete“ – navodi se u dosijeu Specijalnog tužilaštva Kosova.

Dalje, prema dosijeu, oštećeni su potom čuli komunikaciju na radiju jednog od policajaca koji je bio prisutni, a nakon ove komunikacije, srpska policija je odvela oštećene i postavila ih u kolonu i primorala ih da idu u pravcu planinskog područja poznatog kao „Kodra e Bebusi“, u kom slučaju su neki od njih pogubljeni, na način i u obliku opisanom u tački 1 izreke.

Dalje se navodi da su navedenog datuma, snage srpske vojne policije, kojima su pripadali i okrivljeni, namerno i u saučesništvu, učestvovale i doprinele uništavanju imovine civilnog stanovništva sela Rečak.

Prema zahtevu, one su prvobitno opkolile selo Rečak u tri pravca sa mesta zvanih „Pišat“, „Geštenjat“ i „Česta“, zatim su ga iz daljine granatirale svim vojnim sredstvima i na kraju su oklopnim vozilima ušle u selo i pretraživale kuću po kuću, tako da su sklonište izvodili iz svojih domova dok su kuće paljene spaljivanjem svih kuća, u kom slučaju su uništili svu nepokretnu i pokretnu imovinu, nanevši veliku materijalnu štetu civilnom stanovništvu.

Dok se u četvrtoj tački ovog zahteva navodi da su snage srpske vojne policije, u kojima su bili okrivljeni, namerno i u saučesništvu, učestvovale i doprinele proterivanju civilnog stanovništva sela Rečak koje nije bilo uključeno u rat.

„Prvo su opkolili selo Rečak u tri pravca sa mesta zvanih „Pišat“, „Geštenjat“ i „Česta“, zatim su ga granatirali iz daljine svim vojnim sredstvima, pa su oklopnim vozilima ušli u selo i pretraživali kuću po kuću, u kom slučaju su sklonište izvodili iz njihovih domova, odvajali muškarce od žena i dece, ove druge su primoravali da napuste selo, dok su zarobljeni muškarci ubijani na način opisan u tački 1 izreke, u kom slučaju je oko 20.000 civila iz sela Rečak, Topil, Petrova, Kraišt, Mulapolc, Dremjak proterano iz svojih domova“ – navodi se u dosijeu tužilaštva.

Stoga, prema Specijalnom tužilaštvu, postoji osnovana sumnja da su počinili krivično delo – ratni zločin protiv civilnog stanovništva (sankcionisano članom 142 u vezi sa članom 22 i 30 Krivičnog zakona bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu „KZ SFRJ“) kao zakon koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela trenutno predviđenog kao – zločin protiv čovečnosti (sankcionisano članom 143 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika br. 06/L-074 Republike Kosovo).

KALLXO.com je u nedelju, 14.06.2026. godine, objavio da je pet osoba uhapšeno u okviru operacije Specijalnog tužilaštva, koja se sprovodi radi istrage ratnih zločina.

Na konferenciji za novinare nakon završetka akcije, tužilac Ilir Morina je rekao da akcija dolazi nakon 6 meseci istrage.

„Tokom istrage koju smo sprovodili tokom ovih šest meseci, uspeli smo da identifikujemo nekoliko osoba koje su u to vreme bile deo specijalnih jedinica srpske policije koje su učestvovale… u akciji od 15. januara 1999. u Rečku. Podneli smo zahtev pretpretresnom sudiji Posebnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini, gde smo tražili nalog za hapšenje i pretres. Danas u ranim jutarnjim satima, zajedno sa policijom, uhapsili smo pet osoba koje su umešane u izvršenje masakra u Rečku“, rekao je tužilac Ilir Morina.

Tužilac Specijalnog tužilaštva, koji je vodio akciju hapšenja pet osoba srpske nacionalnosti, kao osumnjičenih za umešanost u masakr u Rečku, rekao je da do 2020. godine niko nije uhapšen u ovom slučaju.

Na konferenciji za novinare, Morina je rekao da je Kosovo nasledilo hiljade slučajeva od Euleksa, ali nijedan nije nasleđen za masakr u Rečku.