Društvo

Stručnjaci za obrazovanje: Pad stope nataliteta i emigracija prazne škole na Kosovu

Priština, 13. jun 2026. 16:59

Stručnjaci za obrazovanje ocenili su da je pad broja učenika i studenata na Kosovu direktna posledica demografskog trenda, pozivajući na prilagođavanje obrazovnih politika i fokus na povećanje kvaliteta obrazovanja.

Bivši zamenik ministra prosvete, Dukađin Pupovci, u intervjuu za Ekonomiju Onlajn, rekao je da je pad broja učenika rezultat pada stope nataliteta i emigracije.

„Da, mislim da je ovo nezaustavljiv demografski trend. Ako uporedimo rezultate popisa iz 2011. i 2024. godine, broj studenata u ovom periodu je smanjen za oko 28,5%. Govorim samo o preduniverzitetskom obrazovanju. A to je posledica smanjenja stope nataliteta i emigracije u inostranstvo, što je manje emigracije, to je veći pad stope nataliteta. Isto se ogleda i u univerzitetskim studijama, osim što je došlo do gubitka interesovanja za studije u određenoj meri, to je posebno primetno kod dečaka, kada se pogleda statistika, jer negde samo oko 65% dečaka koji završe maturu nastavljaju univerzitetske studije“, rekao je on.

Rekao je da ovu situaciju treba iskoristiti za poboljšanje kvaliteta obrazovanja i racionalizaciju mreže škola i univerzitetskih programa.

„Dakle, jednostavno mislim da su mere koje bi trebalo preduzeti u ovom slučaju da se iskoristi situacija za poboljšanje kvaliteta, jer postoji velika potreba za poboljšanjem kvaliteta, kako u preduniverzitetskom obrazovanju, tako i u visokom obrazovanju. Takođe, još jedna mera koju bi trebalo preduzeti jeste racionalizacija školske mreže. Ostalo je zapravo samo oko 200-250 škola koje su premale da bi funkcionisale samostalno, i one zapravo, budući tako male, štete kvalitetu nastave, jer je broj učenika u učionici ispod svih standarda. Dakle, te škole bi jednostavno trebalo integrisati sa obližnjim školama i učenike prevoziti, naravno uvek o trošku države, kako bi imali obrazovanje najvišeg kvaliteta. U visokom obrazovanju, posebno u javnom obrazovanju, trebalo bi razmišljati o racionalizaciji programa. Trenutno imamo pet pravnih i pet ekonomskih fakulteta samo u javnom sektoru i zaista ne verujem da postoji potreba za održavanjem tolike količine programa kada se zna da se broj studenata kontinuirano smanjuje“, rekao je on.

Pupovci je rekao da će pad stope nataliteta i starenje stanovništva uticati i na tržište rada i ekonomski razvoj zemlje.

„Pogledajte, druge zemlje su ovo doživele pre nas. Mi to sada doživljavamo. Još uvek imamo, recimo, pozitivan rast stanovništva i ono što se može desiti i što se već primećuje jeste, naravno, nedostatak radne snage, starenje stanovništva, što onda izaziva probleme jer veći broj penzionera zavisi od manjeg broja onih koji rade, a to izaziva anomalije u društvu. U budućnosti, sa višim nivoom ekonomskog razvoja, može se pojaviti i potreba za otvaranjem granica za imigraciju, što zapravo stvara potpuno novu situaciju koju su mnoge evropske zemlje već doživele, a mi tek vidimo, na početku smo. Dakle, to se dešava i ovde, ali ne u meri u kojoj se dešava u evropskim zemljama“, rekao je on.