Ruski mediji u službi destabilizacije: Kremlj i Beograd koriste izbore na Kosovu za širenje propagande

Priština, 9. jun 2026. 07:05

Dok ruski državni mediji i beogradski politički aparat, po dobro poznatoj šemi, koriste dan izbora na Kosovu za širenje agresivnih narativa o „teroru“ i „zastrašivanju“, parlamentarni izbori u Republici Kosovo zapravo predstavljaju još jedan ključni test za kosovske demokratske institucije.

Ono što Kremlj i njegovi lokalni sateliti u Beogradu stalno pokušavaju da predstave kao „institucionalnu krizu“ i „brutalan pritisak Prištine“, u stvarnosti je legitimna borba Kosova za uspostavljanje vladavine prava i punog državnog suvereniteta na celoj svojoj teritoriji, uključujući i sever zemlje, koji godinama funkcioniše kao siva zona pod kontrolom kriminalnih struktura i paralelnih institucija kojima upravlja Srbija.

U izveštajima moskovske propagandne mreže RT Balkan, koja je u potpunosti posvećena širenju malignog ruskog uticaja i destabilizaciji Balkana, namerno se recikliraju optužbe za „hapšenja, pretnje, zastrašivanje i fizičke napade na srpsko stanovništvo i srpske institucije“. Svrha ovog izveštavanja je jasna – stvaranje lažne slike opasnosti kako bi se opravdalo rušenje ustavnog poretka Kosova.

U ovom kontekstu, RT Balkan se direktno oslanja na izjave Milovana Drecunija, predsednika Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove Srbije, koji tvrdi da su „institucionalne krize jedna od glavnih karakteristika delovanja Aljbina Kurtija“.

Pokušavajući da stvori podelu na kosovskoj političkoj sceni, Drecuni izjavljuje:

„Kurti i Samoopredeljenje ne mogu da formiraju koaliciju, ili ne žele da formiraju koaliciju, ni sa jednom od tri glavne albanske stranke i stoga ne mogu da obezbede dvotrećinsku većinu kada je to potrebno. Albin Kurti apsolutno ne razmišlja ni o kakvoj mogućoj saradnji sa Srpskom listom, osim činjenice da Srpska lista sigurno ne bi sarađivala sa njim, ali i tu gubi deo potencijalne podrške.“

Ovakvim tvrdnjama, Drecuni svesno ignoriše činjenicu da su demokratska dostignuća na Kosovu izgrađena na principu nepregovora sa strankama koje otvoreno odbijaju lojalnost državi u kojoj deluju i koje primaju direktna naređenja iz Beograda.

Međutim, Drecuni pokušava da predstavi legitimnu borbu protiv korupcije, jačanje institucija i sprovođenje zakona kao radikalizam, navodeći:

„Koje su dve glavne karakteristike Kurtijevog političkog delovanja? Prvo, to je nacionalističko-populistička retorika. Nacionalizam Velike Albanije i populističko delovanje koje se oslanja na narativ o suverenitetu.“

Drecuni se takođe osvrnuo na razumno insistiranje kosovskih vlasti i pravosudnog sistema na rešavanju optužbi za ratne zločine, zlonamerno opisujući to kao „prljavu igru“ Prištine.

On tvrdi:

„Čini mi se da što se više približava odluka u specijalizovanom sudu za zločine OVK, to će veći biti pritisak Prištine na nas zbog njihovih tvrdnji da je navodno počinjen genocid.“

Drecuni zaključuje svoju analizu ozbiljnim optužbama bez ikakvih dokaza, tvrdeći da Kurti „pokušava da obezbedi što više glasova i stoga povećava terorisanje“, što je u potpunosti u suprotnosti sa izveštajima međunarodnih posmatrača i zapadnih misija koje prate izborni proces.

Sputnjikovo ismevanje demokratije i podrška destruktivnoj politici Beograda

Istovremeno, ruski državni medij Sputnjik, sa svojim karakterističnim ciničnim tonom usmerenim protiv zapadnih vrednosti, pokušava da diskredituje demokratske izbore na Kosovu kroz ironična poređenja sa tradicijom „Dana mrmota“ u Pensilvaniji.

Na ovaj način, ruska propaganda pokušava da predstavi česte izborne cikluse – koji su u razvijenim demokratijama potpuno legitiman i uobičajen mehanizam za rešavanje političkih zastoja i vraćanje mandata građanima – kao dokaz državnog neuspeha.

Podsećajući da su tokom 2025. godine parlamentarni izbori održani dva puta (u februaru i decembru), dok se sada održavaju treći, Sputnjik tvrdi da je teško izaći iz ovog začaranog kruga bez „radikalnih promena“.

Ruski mediji pokušavaju da predstave političko rivalstvo između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani kao potpuno nepotreban sukob, zlonamerno pitajući: „Ako novi izbori ne donose rešenje, zašto se onda raspisuju?“, svesno ignorišući činjenicu da je to najviši izraz demokratske odgovornosti.

Sputnjik ponavljanje izbora pripisuje „strateškoj grešci u proceni“, na koju su, prema njihovim rečima, uticali i „sponzori“.