Ponovo otvoreno suđenje optuženom za ratne zločine u Istoku, Ekremu Bajroviću

Priština, 1. jun 2026. 9:53

Osnovni sud u Prištini ponovo je otvorio suđenje protiv optuženog za ratne zločine, Ekrema Bajrovića.

Predsedavajući sudija, Avni Sila, rekao je na sednici u ponedeljak da će suđenje biti ponovo otvoreno jer će Naim Elšani biti pozvan kao žrtva/svedok da još jednom razjasni neke okolnosti nastale tokom ovog suđenja, izveštava „Zakletva za pravdu“.

Sudija Sila je rekao da je sud smatrao da ovog svedoka treba ponovo pozvati, da razjasni ove okolnosti.

Sledeće sednica je zakazana za drugi datum.

Dakle, danas je bilo planirano da se objavi presuda u ovom slučaju, ali je sud razmatrao ponovno otvaranje suđenja.

Inače, Osnovni sud u Prištini je 19. jula 2024. godine osudio optuženog Ekrema Bajrovića na 12 godina zatvora za ratne zločine tokom 1998-1999. godine u opštini Istok i okolnim selima.

Ovu odluku Osnovnog suda potvrdio je i Apelacioni sud 21. maja 2025. godine, kojim je odbijena žalba odbrane na prvostepenu presudu. Odbrana je tvrdila da je odluka Osnovnog suda sadržala povrede odredaba krivičnog postupka i da ne sadrži odlučne činjenice krivičnog postupka. Prema žalbi, prvostepeni sud je pravilno odlučio kao u ožalbenoj presudi.

Da, predmet je vraćen na ponovno suđenje od strane Vrhovnog suda, koji je odlukom od 4. decembra 2025. godine usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti odbrane Bajrovića, advokata Ljubomira Pantovića i Miloša Delevića.

Vrhovni sud je obrazložio da su neki od svedoka, na glavnom pretresu, izjavili da su o ovoj stvari dali izjave i organima UNMIK-a i EULEKS-a, koje se ne nalaze u spisima predmeta. Stoga, oni moraju biti pribavljeni i ispitani zajedno sa postojećim dokazima koji se nalaze u spisima predmeta.

Prema optužnici Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo, podnetoj 15. septembra 2023. godine, Ekrem Bajrović je optužen da je počinio ratne zločine protiv civilnog stanovništva u opštini Istog i okolnim selima tokom 1998-1999. godine.

Bajrović je optužen da je, kao pripadnik srpskih policijskih i vojnih snaga, pojedinačno i u saučesništvu sa drugim licima, učestvovao i doprineo primeni represivnih mera ubistava, racija, prebijanja, zlostavljanja, hapšenja, mučenja, okrutnog i nehumanog postupanja, držanja u uslovima ropstva, proterivanja i deportacije civilnog stanovništva, pljačke, paljenja i uništavanja domova civilnog stanovništva albanske nacionalnosti.