Špijunaža ugrožava bezbednost Kosova

Priština, 24. jul 2025

Bezbednost Kosova je ugrožena slučajevima špijunaže koji se vode povezani sa srpskim tajnim službama. Nedavna hapšenja izazivaju zabrinutost zbog opsega pretnje i institucionalne spremnosti za suočavanje sa istom.
Specijalni tužilac, Bekim Kodraliu, ističe da aktivnosti špijunaže direktno ugrožavaju pravni i ustavni poredak Republike Kosovo, kao i bezbednost njenih službenika i građana. Ipak, on uverava da su nadležne institucije spremne da preduzmu istražne mere kada god je to potrebno.
„Tokom postupanja u ovim slučajevima, Tužilaštvo deluje u koordinaciji i bliskoj saradnji sa svim bezbednosnim institucijama na Kosovu“, navodi Kodraliu.

Kao rezultat ovih aktivnosti, Vučić ukazuje na prvu osuđujuću presudu za špijunažu na Kosovu, izrečenu policijskom funkcioneru Aleksandru Vllajiću. On je 5. juna pred Osnovnim sudom u Prištini osuđen na pet godina zatvora, nakon priznanja da je delovao kao agent Srpske obaveštajne i bezbednosne agencije (BIA).
Ovaj mesec, još jedan kosovski policajac srpske nacionalnosti, takođe je uhapšen pod sumnjom za špijunažu.

Ministar unutrašnjih poslova u ostavci, Xhelal Sveçla, potvrdio je da je Bojan Jevtić šesti uhapšeni u nizu u slučajevima špijunaže na Kosovu, ne precizirajući vremenski okvir hapšenja.
Ranije ovog godine, Radio Slobodna Evropa izvestio je o hapšenju Jellene Gjukanović, srpkinje sa Kosova, zbog optužbi za špijunažu.

U junu prošle godine, uhapšeni su i Bedri Shabani i Muharrem Qerimi pod sumnjom da su delovali za BIA.
Da li se Kosovo suočava sa ofanzivom srpskih obaveštajnih službi?
Radio Slobodna Evropa zatražio je odgovor od Kosovske policije, ali nije dobio pojašnjenje.
Na konferenciji 22. jula, direktor Kosovske policije, Gazmend Hoxha, izjavio je da je bezbednosna situacija generalno mirna i stabilna.
„Znamo ciljeve politike Srbije, posebno njenih institucija. One nikada, niti su ponekad, bile podrška miru i bezbednosti na našem terenu. Spremni smo za sve izazove koji mogu nastati“, poručio je Hoxha.

Bezbednosni ekspert Valdet Hoxha ne isključuje mogućnost da strani, posebno srpski obaveštajni servisi koriste trenutnu političku nesigurnost koja traje na Kosovu. On navodi da su takvi periodi obično povoljni za tajne aktivnosti poput špijunaže. Ipak, naglašava da ove aktivnosti nisu nužno nove, niti povezane isključivo sa nedavnim hapšenjima.

Šta špijunaža cilja da postigne?

Hoxha, koji je ranije bio i zamenik ministra unutrašnjih poslova, objašnjava da špijunaža ima za cilj dovođenje u pitanje nacionalne bezbednosti Kosova.
„Ove aktivnosti nastoje da oslabe i kompromituju državne institucije, prouzrokuju ekonomske štete, podstaknu unutrašnje konflikte i druge akcije koje miniraju normalno funkcionisanje države i stvaraju percepciju neuspešnosti,” kaže on za Radio Slobodna Evropa.

I Burim Ramadani, bivši glavni inspektor Kosovske agencije za obaveštajne poslove, upozorava da se srpska obaveštajna služba ne zaustavlja ni na trenutak u nastojanju da destabilizuje Kosovo iznutra.
Prema njegovim rečima, koriste svaku priliku da podrivaju temelje države i demokratije.
„Srbija nastavlja specijalni rat protiv Kosova, uključujući špijunažu, sabotaže, uticaj na donošenje odluka i uticaj na srpsku zajednicu“, navodi Ramadani.

Da li je Kosovo spremno?

Oba eksperta imaju jasnu ocenu: da.
Ramadani ističe da je Kosovo konstantno radilo na jačanju svojih kapaciteta protiv špijunaže i da su prethodna hapšenja dokaz da se zakonski mehanizmi aktiviraju kada je potrebno.
Hoxha sa druge strane podvlači značaj međunarodne saradnje, navodeći da je saradnja u obaveštajnom sektoru „na izvrsnom nivou“.
„Srećom, Kosovo je izgradilo pravni okvir koji omogućava efikasno funkcionisanje bezbednosnih mehanizama“, kaže on.

Prema Kosovu Krivičnom zakoniku, špijunaža se smatra teškim krivičnim delom i kažnjava se minimalnom kaznom od pet godina zatvora.

Srbija – stalna pretnja

U poslednjim nedeljama, kosovske vlasti su pojačale kritikovanje Srbije, smatrajući je stalnim izvorom bezbednosnih pretnji.
Predsednica Vjosa Osmani je 15. jula izjavila da Srbija „nastavlja da pokušava destabilizuje Kosovo – uključujući agresivne aktivnosti“.
Mandatar Albin Kurti je žestoko reagovao na izjave predsednika Vučića nakon hapšenja srpskog zvaničnika, nazivajući ih pretnjom i destabilizujućim.
Vučić je, zbog toga, upozorio na „nepredvidive posledice“ posle hapšenja Igora Popovića, pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, koji je stavljen u pritvor zbog „navađenja na razdor i netoleranciju“.
Kurti je obavestio građane da izbegavaju putovanje kroz Srbiju, jer postoje „indikacije“ o provokacijama i arbitralnim zaustavljanjima građana Kosova.

Nedavno je došlo i do značajnog eskaliranja u septembru 2023. godine, kada je naoružana grupa predvođena Milanom Radoičićem izvršila napad na kosovsku policiju u Banjskoj i ubila jednog policajca. Priština je taj incident kvalifikovala kao teroristički napad orkestriran iz Beograda, dok je Beograd negirao bilo kakvu odgovornost.

U Strategiji bezbednosti Kosova za 2022–2027, Srbija je označena kao glavna pretnja za državu.
Takođe, izveštaj hrvatske obaveštajne službe ovog meseca upozorava na rizike od ponovnog pojačanja tenzija na Kosovu.

Bivši ministar unutrašnjih poslova Kosova, Valdet Hoxha, naglašava da je potrebna stalna budnost i prilagodljive mere. Preporučuje bolju institucionalnu koordinaciju, pojačanu saradnju sa strateškim partnerima i usklađivanje pravnog sistema za efikasno suočavanje sa špijunažom i sličnim pretnjama.