Jagode, profitabilna kultura koja unapređuje kosovske poljoprivrednike

Priština 26. maj 2026. 8:17

U selu Atmaše u Prizrenu, tradicija uzgoja jagoda se razvija modernim metodama, postajući uspešan model lokalne poljoprivrede. Zahvaljujući institucionalnoj podršci i primeni naprednih agrotehničkih praksi, ova kultura se pokazuje kao jedna od najprofitabilnijih za kosovske poljoprivrednike, sa visokim prinosima i sigurnim tržištem.

Flamur Gaši, poljoprivrednik iz Atmaše, uzgaja jagode od detinjstva. Pre pet godina, uz podršku opštine Prizren, počeo je da uzgaja jagode naprednim sistemom, koji uključuje pokrivanje zemljišta folijom i instaliranje modernog sistema za navodnjavanje.

Prema njegovim rečima, ova investicija je direktno uticala na povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta plodova, a istovremeno garantuje i tržište.

„Ovaj sistem je povećao našu produktivnost i kvalitet, a istovremeno osigurava i prodaju. Trenutno uzgajamo oko jedan hektar jagoda, sa proizvodnjom od preko 25 tona po hektaru“, kaže Gaši.

Porodica Gaši uzgaja dve sorte jagoda, dok period proizvodnje traje oko 45 dana. Oni smatraju ovu kulturu prilično profitabilnom, pozitivno ocenjujući subvencije i podršku međunarodnih institucija i partnera.

Agronom Asim Tači, angažovan na projektima za unapređenje uzgoja jagoda, objašnjava da su najpogodnija zemljišta za ovu kulturu laka zemljišta, dok je pokrivanje folijom veoma efikasna mera zaštite od ranih prolećnih mrazeva.

On naglašava da su najčešće bolesti koje pogađaju jagode trulež i fitoftora, koje zahtevaju pažljivo upravljanje tokom celog proizvodnog ciklusa.

U međuvremenu, šef Nacionalnog udruženja „Kosovske maline“, Kujtim Lepaja, procenjuje da Kosovo ima dugu tradiciju u uzgoju jagoda.

„Trenutno je na Kosovu zasađeno oko 150 hektara jagoda, dok su potrebe lokalnog tržišta najmanje tri puta veće“, izjavljuje Lepaja.

Prema njegovim rečima, kombinacijom različitih kultivara i primenom odgovarajućih agrotehničkih praksi, jagode na Kosovu mogu se proizvoditi do 270 dana u godini.

„Sorte koje ponovo cvetaju su profitabilnije, jer imaju duži period proizvodnje i stvaraju veće mogućnosti za ekonomsku dobit“, dodaje on.

Lepaja podseća da je sedamdesetih godina prošlog veka na Kosovu gajena nemačka sorta, koja je kasnije zamenjena novim sortama. Prema njegovim rečima, ova sorta se postepeno vraća na evropsko tržište, uglavnom za prerađivačku industriju.

Stručnjaci preporučuju da se jagode ne gaje duže od tri uzastopne godine na istoj parceli i da se vraćanje na isto zemljište vrši tek nakon perioda plodoreda od najmanje tri godine.

Pored toga što je profitabilna kultura, jagode ne zahtevaju veliku redovnu radnu snagu, što ih čini još atraktivnijim za kosovske poljoprivrednike. Međutim, pored rizika od truljenja zbog vlage, ova kultura ostaje osetljiva na rane prolećne mrazeve. Stoga, tehnička zaštita i profesionalno upravljanje ostaju ključni za njen uspeh.