Vraćena slika iz 16. veka ukradena pre 50 godina

Rim, 24. jul 2025.

Barbara de Dozsa je tvrdila vlasništvo nad umetničkim delom italijanskog slikara Solarija, jer je, kako je navela, kupljeno u dobroj veri. Ona je dugo odbijala da vrati sliku, iako se nalazila na listi najtraženijih umetnina kod više policijskih službave, uključujući Interpol i italijanske Karabinjere.

Slika iz 16. veka “Madona i dete”, koja je završila u vlasništvu jedne žene u Norfolku nakon što je ukradena iz muzeja u Italiji pre pola veka, biće vraćena zakonitom vlasniku. Nakon godina ubeđivanja od strane advokata za umetnička dela, Barbara de Dozsa je odlučila da je preda Muzeju grada Beluno, gde je poslednji put viđena 1973. godine.

Kako je “The Guardian” izvestio u martu ove godine, de Dozsa je odbijala da vrati umetničko delo iako je bilo u bazama podataka ukradenih umetnina Interpola i Karabinijera. Tvrdila je da je slika u vlasništvu njenog pokojnog muža, barona De Dozse, koji ju je kupio u dobroj veri 1973. godine, ubrzo nakon krađe.

Do njihovog razvoda, slika se nalazila u njihovoj kući iz 16. veka u Norfolku, “East Barsham”, blizu Fakenhama, koju je Henri VIII opisao kao “svoju malu seosku rezidenciju”.

Slika je delo italijanskog umetnika Antonija Solarija, poznatog kao Lo Cingaro (Ciganin), čija se druga dela nalaze u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Muzej u Belunu ju je kupio 1872. godine, a ukradena je vek kasnije, zajedno s još nekoliko dela. Neka od tih dela brzo su pronađena u Austriji, gde je suprug de Dozse kupio Solarijevu sliku od neidentifikovane osobe.

Mesto na kojem se nalazila slika ostalo je nepoznato do 2017. godine, kada je de Dozsa pokušala da je proda preko regionalne aukcijske kuće, što je uočila osoba povezana sa muzejem u Belunu.

Slika je privremeno vraćena de Dozsi 2020. godine zbog kašnjenja izazvanih pandemijom COVID-19, tokom kojih italijanske vlasti nisu uspele da obezbede neophodnu dokumentaciju za britansku policiju.

Godinama je advokat Kristofer Marinello, specijalizovan za ukradena umetnička dela, pokušavao da je ubedi da “uradi pravu stvar” i vrati sliku Belunu. On je proces vodio dobrovoljno jer je želeo da pomogne gradu u regionu Veneto, odakle potiče njegova porodica.

De Dozsa se pozivala na britanski Zakon o zastarelosti iz 1980. godine, prema kojem osoba može postati zakoniti vlasnik ukradenog predmeta ako kupovina nije imala veze sa krađom i ako je prošlo više od šest godina.

Marinello je takav argument nazvao “apsurdnim”.

“Čak i ako britanski zakon podržava njen stav, činjenica da se slika nalazila u bazama ukradenih umetnina Interpola i Karabinijera značila je da nije mogla biti prodata, izložena ili transportovana bez rizika od zaplene”, rekao je on.

Marinello, osnivač organizacije Art Recovery International, koja se bavi vraćanjem ukradenih umetnina, ima kancelarije u Londonu, Veneciji i Njujorku. Među njegovim prethodnim uspešnim slučajevima je i povratak slike Matissea ukradene 1987. iz Muzeja savremene umetnosti u Stokholmu, koja je pronađena 25 godina kasnije u Londonu.

Na kraju, de Dozsa je pristala da bezuslovno preda sliku nazad muzeju u Belunu.

“Ona mi je vratila veru u čovečanstvo, u vreme kada mnogi vlasnici ukradenih umetnina pokušavaju da ih zadrže. Uprkos pravima žrtava, ljudi sve manje pokazuju saosećanje — a ona je pokazala suprotno”, rekao je advokat.

Marinello je dodao u šali: “Kada je reč o vraćanju ukradenih umetničkih dela, mogu biti naporan i izuzetno uporan. Ali na kraju, to je bila odluka Barbare de Dozse – i ona je izabrala ispravno”.

Zahvalio je i kompaniji za osiguranje umetnina “Arte Generali”, koja je omogućila pronalaženje slike kroz donaciju za pokrivanje logističkih troškova, iako nije bila direktno uključena u slučaj.

“Bez njihove podrške, ovo vraćanje nikada ne bi bilo moguće”, zaključio je on.

Jedna druga slika “Madona i dete” od umetnika iz 19. veka, Plačida Fabrija, i dalje nedostaje među ukradenim delima iz muzeja Beluno. I ona se nalazi u bazi ukradenih umetnina Karabinijera.

Marinello poziva javnost da mu se obrati ako primete dela u privatnim ili javnim kolekcijama:

“Solarijeva slika je stigla do Velike Britanije – zašto ne i ove?”, rekao je.

Gradonačelnik Beluna, Oskar De Pelegrin, izjavio je:

“Povratak ove slike u grad znači vraćanje jednog fragmenta njegovog identiteta, istorije i duše.”

Barbara de Dozsa nije želela da komentariše za The Guardian.