Kosovo preduzima mere nakon pritiska Beograda na srpske birače -

Priština, 20. maj 2026. 20:17

Među Srbima koje je policija privela zbog pretnji biračima su direktori ilegalnih zdravstvenih i obrazovnih ustanova i jedan poslanik opštine Gračanica. Hapšenja su izazvala proteste u Gračanici i političke reakcije u Srbiji. I na Kosovu je izražena posvećenost kažnjavanju onih koji prete i vrše pritisak na srpske birače.

Poslanik opštine Gračanica iz redova Srpske liste, Ljubiša Karadžić, i još šest osoba, uključujući direktore škola i zdravstvenih centara koji posluju u okviru srpskog sistema u Gračanici i Lipljanu, poslati su u pritvor od 48 sati u okviru istrage o kršenju slobodnog opredeljenja birača.

Hapšenja su izvršena nakon što je subjekt „Za slobodu, pravdu i opstanak“, na čelu sa Nenadom Rašićem, osudio i policiji i javno otpuštanje svojih aktivista i njihovih porodica iz institucija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Osnovno tužilaštvo u Prištini saopštilo je da pritvoreni zauzimaju rukovodeće pozicije i da se takođe sprovode provere bezbednosnih mera.

Portparolka Osnovnog tužilaštva u Prištini, Kaltrina Šalja, precizirala je u kojim su institucijama, pored Karadžića, radili ostali zvaničnici.

„Osumnjičena lica za počinjenje zločina imaju rukovodeće pozicije u obrazovnim ustanovama i medicinskim centrima, gde je jedno od njih odbornik u opštini Gračanica. Ista su ispitivana u prisustvu svojih advokata“, rekla je ona.

KOHA je dobila dokument podnet tužilaštvu, koji pokazuje otkaz iz ilegalnih srpskih institucija, u kojem se navodi da je zaposleni imao stav protiv države Srbije.

„Javno je istupao izražavajući svoj stav, suprotno interesima srpskog naroda na Kosovu koji živi u institucionalnom sistemu i priznaje republiku Srbiju, podsticao je mržnju na društvenim mrežama, što je zakonom zabranjeno – sve radi ostvarivanja političkih ciljeva, na način koji šteti ugledu poslodavca“, navodi se u dokumentu.

Vršilac dužnosti premijera Albin Kurti izjavio je da se kosovski Srbi suočavaju sa neviđenim pritiskom i pretnjama da se politički orijentišu ka Srpskoj listi i opisao je situaciju kao jednu od najozbiljnijih u poslednjih nekoliko godina.

Kurti je ove komentare dao nakon hapšenja sedam Srba.

Tokom konferencije za novinare u sredu, rekao je da je ucena Beograda nad srpskim biračima na Kosovu postala fenomen.

„Reči ministra za zajednice i povratak, Nenada Rašića, na poslednjoj sednici vlade o strašnom pritisku koji Beograd vrši na kosovske Srbe da glasaju za Srpsku listu, prateći društvene mreže svake javne ličnosti, svakog srpskog političara koji se i jednom takmičio, zaista su alarmantne. Dokaze o ovoj vrsti terora koji Beograd sprovodi imamo iz žalbi kosovskih Srba. To je fenomen koji je poprimio veće i dublje dimenzije nego ikada ranije u ovim godinama koliko sam premijer“, rekao je Kurti.

Rekao je da te akcije uključuju pretnje, ucene i finansijsko uslovljavanje protiv srpskih građana na Kosovu, sa ciljem uticanja na njihovu političku orijentaciju.

„Nikada nije bilo toliko pritiska iz Beograda, pretnji, ucena, povlačenja raznih finansijskih sredstava ili bilo kakve podrške koju su ikada dobili od Srbije, uz uslov da se postroje, kao da je vojska u ratno vreme, u redove srpske liste“, rekao je Kurti.

Izrazio je uverenje da Srbija ima za cilj da stvori „institucionalne dualizme“ unutar Kosova i utiče na funkcionisanje državnih institucija, opisujući to kao nezakonito delovanje u suverenoj državi.

Kurti je takođe naglasio da su institucije pravosuđa i tužilaštva nezavisne i da imaju punu podršku Vlade za sprovođenje zakona, bez obzira na etničku pripadnost ili pripadnost.

„Srbija stalno pokušava da ima svoje elemente, preko kojih želi da stvori državne dualizme unutar naše teritorije u vezi sa funkcionisanjem institucija i javnih službi. To su nezakonito delovanje u našoj nezavisnoj državi. Naša republika ima odvojena ovlašćenja: mi smo izvršna vlast, zakonodavna vlast nije funkcionalna, ali sudstvo i tužilaštvo odlučuju samostalno. Imaju punu podršku vlade da zaštite vladavinu prava i njeno puno sprovođenje bez razlike“, rekao je vršilac dužnosti premijera. „To nema nikakve veze sa etničkom pripadnošću bilo kog građanina koji je pritvoren. To ima veze sa sumnjama u vezi sa njihovim postupcima.“

Takođe, Tužilaštvo je saopštilo da će u zakonskom roku biti razmotrena i mogućnost podnošenja zahteva za izricanje bilo koje od mera bezbednosti protiv sedam pritvorenih.

Više stanovnika ove opštine protestovalo je zbog hapšenja ispred policijske stanice u Gračanici.

Jedan od demonstranata je objasnio zašto je izašao na protest.

„Što se tiče političkih stranaka, pretnji i otkaza, time se ne bavim. „Izašao sam da podržim svoje građane, svoju naciju i da budem njihov stub“, rekao je Miloš Rašić.

A aktivista subjekta „Za slobodu, pravdu i opstanak“, Igor Jovanović, koji je dan ranije objavio da je njegova supruga donela odluku da ga otpusti sa posla kao osvetu, rekao je da su demonstranti bili primorani da napuste institucije u kojima rade.

„Želim da kažem svima i pitam ove ljude, da li su izašli da podrže 20 nezaposlenih porodica, samo zato što ne podržavaju Srpsku listu, ili su izašli da podrže direktore koji su javno, pred svojim zaposlenima, priznali da su doneli rešenja za koja su dobro znali da su prekršili zakon donošenjem nezakonitog rešenja o njihovom nepravednom otpuštanju sa posla. „Svima kažem da će svi ti direktori i svi koji pristanu da uznemiravaju srpski narod i ugrožavaju ga biti procesuirani u skladu sa zakonom“, rekao je Jovanović.

Takve denuncijacije srpskih stranaka koje nemaju podršku Beograda dešavale su se na svakim izborima, ali je bilo retkih slučajeva kada je Državno tužilaštvo dovelo krivične postupke do kraja.

Jedan od retkih slučajeva kazni za slobodno opredeljenje birača jeste kazna bivšeg zamenika gradonačelnika Klokota, Saše Mirkovića, koji je osuđen na godinu dana uslovne kazne nakon što je sam priznao da je pretio Srbima svoje opštine da će izgubiti socijalne beneficije ako ne glasaju za Srpsku listu.

Međutim, stranka koja ima podršku institucija Srbije izjasnila se protiv hapšenja.

Njen funkcioner, Igor Simić, rekao je na konferenciji za novinare da su direktori zdravstvenih i obrazovnih ustanova uhapšeni, i optužio ministra Nenada Rašića.

Simić je ocenio da je cilj „nasilna integracija“ zdravstvenih i obrazovnih ustanova.
Ove ustanove u srpskim sredinama posluju u okviru srpskog sistema i gotovo su jedine koje su preostale, kao što su tokom poslednje dve godine sve ostale zatvorile kosovske vlasti, uz obrazloženje da su „nezakonite“.

Pitanje integracije srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema na Kosovu pokrenuto je u septembru prošle godine, kada je premijer Kurti izjavio da dualni sistem nije održiv i da je potrebno „njihovo učvršćivanje i ujedinjenje“.

„Ova današnja hapšenja nemaju nikakve veze sa izborima. „Ovo je pokušaj napada na srpsko zdravstvo i obrazovanje, a sa druge strane, ako govorimo o izborima, da se pomogne Nenadu Rašiću da nasilno osvoji glasove srpskog naroda“, rekao je Simić.

Ranije je Rašić optužio Srpsku listu za „pritisak“ i „zastrašivanje“ svojih pristalica, pozivajući nadležne institucije Kosova da reaguju.

On je, na sednici vršioca dužnosti Vlade, 14. maja, izjavio da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju otpušteno sa posla i da se u narednom periodu očekuje da će u narednom periodu samo na teritoriji opštine Gračanica biti otpušteno još oko 40 ljudi.

Rašić je takođe tvrdio da pristalice i članove njegove stranke na graničnim prelazima sa Srbijom zaustavlja Srpska bezbednosno-obaveštajna agencija (BIA), gde ih pitaju za koga će glasati na prevremenim parlamentarnim izborima 7. juna na Kosovu.

REL je 18. maja objavio svedočenja nekoliko ljudi koji su rekli da su otpušteni jer nisu podržavali Srpsku listu, već Rašićevu stranku.

U nekim odlukama o otpuštanju, izjavio je da su zaposleni javno izražavali svoja politička uverenja duže vreme, suprotno „interesima koji definišu srpsko stanovništvo na Kosovu, koje živi u institucionalnom sistemu koji Republika Srbija ne priznaje“.

Oni su decenijama radili u srpskim zdravstvenim i obrazovnim ustanovama na Kosovu, kojima su poslednjih godina uglavnom rukovodili članovi i funkcioneri srpske liste.

Takođe, Simić je izjavio da „sankcionisani“ zaposleni u srpskim institucijama koji su izgubili posao imaju pravo da se žale, a da su direktori „časno obavljali svoje dužnosti“.