Kosovo prati SAD u Gazi

Priština, 3. maj 2026. 15:33

U Gazi, jednoj od najopasnijih i najnestabilnijih oblasti na svetu, Kosovo prvi put ulazi u međunarodnu stabilizacionu misiju, koju su naložile Ujedinjene nacije.

Njeni vojnici su raspoređeni na terenu gde je granica između kontrole i haosa nejasna.

U ovim uslovima, Kosovo se približava globalnoj sceni, ali istovremeno i rizicima koji je prate.

Međunarodne stabilizacione snage (MSS) proizilaze iz plana od 20 tačaka američkog predsednika Donalda Trampa za okončanje izraelskog rata u Gazi.

Zamišljene su kao multinacionalne snage koje će biti raspoređene u ovoj enklavi radi obuke policije, pomoći u obezbeđivanju granica i održavanju reda, kao i podrške demilitarizaciji teritorije od Hamasa.

Palestinska grupa, koju su Sjedinjene Države i druge sile označile kao terorističku grupu, kontroliše Gazu od 2006. godine i pokrenula je rat svojim masovnim napadom na izraelsku teritoriju u oktobru 2023. godine.

Signalizirala je spremnost da se odrekne kontrole nad Gazom, ali ne i svog oružja, dok je Tramp zadržao svoj stav.

„Ako [Hamas] ne uradi ono što kaže da će uraditi, ako se ne ponaša kako treba, onda će imati veliki problem — zaista veliki problem, kakav nikada ranije nije doživeo“, zakleo se američki predsednik.

Sastav Međunarodnih stabilizacionih snaga još nije u potpunosti određen, ali prema Rezoluciji 2803 UN, očekuje se da će delovati u koordinaciji sa Izraelom i Egiptom, kao i sa novoobučenim palestinskim policijskim snagama.

Kosovski premijer Aljbin Kurti – sada na funkciji – najavio je krajem januara da će Kosovske bezbednosne snage učestvovati u Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu.

Manje od tri meseca kasnije, kosovska skupština je odobrila njihovo raspoređivanje u zonu sukoba, a prošlog vikenda je objavljeno da je tim vojnika već poslat tamo da proceni lokaciju gde će delovati kao deo mirovne misije.

Kosovski ministar odbrane, Ejup Maćedonci, koji je sada na funkciji, predstavlja ovo kao prekretnicu za državu Kosovo.

„Ovo je prvi put da je Kosovo deo misije pod mandatom UN. Ovo takođe pokazuje poverenje koje naši partneri imaju u naše vojne kapacitete da pružimo podršku u veoma osetljivom području, kao što je Bliski istok“, rekao je Makedonci za program Expose na Radiju Slobodna Evropa.

Uključivanje KBS-a u ovu misiju nije slučajno.

Makedonija objašnjava da je od kraja prošle godine Kosovo deo priprema za stvaranje međunarodnih stabilizacionih snaga, u punoj koordinaciji sa Sjedinjenim Državama. U stvari, američki oficir za vezu je direktno uključen u KBS.

„Dakle, odlazak našeg tima u Gazu je u potpunoj koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, a posebno sa komandom Međunarodnih stabilizacionih snaga, koje će voditi celu operaciju na Bliskom istoku“, naglašava ministar.

Prema planovima, tim Kosovskih bezbednosnih snaga za proveru situacije ostao bi u Gazi nekoliko dana, a zatim bi sastavio izveštaj. Još nije jasno kada će prvi kontingent biti raspoređeni, ali, prema nekim izveštajima, to bi se moglo dogoditi u maju.

Radio Slobodna Evropa je tražio potvrdu od Ministarstva rata SAD, ali nije dobio odgovor.

Maćedonci, iz bezbednosnih razloga, kaže da ne može da pruži mnogo detalja, ali potvrđuje da će prvi kosovski kontingent činiti 22 člana. Prema njegovim rečima, oni će biti podložni rotaciji do kraja 2027. godine, kada se očekuje završetak misije Međunarodnih stabilizacionih snaga.

„Naravno, svesni smo rizika sa kojima se naš kontingent može suočiti, ali činimo sve što je moguće da ublažimo te rizike, da stvorimo logističke uslove, kako bi kontingent KBS-a u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga mogao profesionalno da obavlja svoje poslove i pruži podršku Gazi“, kaže Maćedonci.

Haled Elgindi, stručnjak za Bliski istok, tvrdi da se u sukobu poput Gaze – ukorenjenom u dugoj istoriji ponovljenih sukoba i ratova – Međunarodne stabilizacione snage suočavaju sa dva glavna rizika: da budu direktno uključene u borbe ili da budu korišćene – zbog jasne neravnoteže snaga – kao sredstvo za unapređenje izraelske bezbednosne agende, umesto da zapravo štite Palestince.