Međunarodni stručnjak: Kosovo se suočava sa kampanjama dezinformacija koje dolaze iz inostranstva

Priština, 2. maj 2026. 12:05

Čuo sam da se Kosovo suočava sa intenzivnim kampanjama dezinformacija koje dolaze iz inostranstva, kaže novinar i stručnjak za stratešku komunikaciju Marku Mantila.

Prema njegovim rečima, dezinformacije postaju jedan od najozbiljnijih izazova za funkcionisanje modernih demokratija, posebno u vreme kada je razvoj tehnologije i veštačke inteligencije olakšao kreiranje i distribuciju lažnog sadržaja.

Mantila, koji je prošle nedelje bio na konferenciji u Prištini, gde se razgovaralo o nordijskim perspektivama o borbi protiv dezinformacija i jačanju društvenog otpora, kaže za KosovaPres da lažne informacije imaju veliki uticaj na društvo.

„Nisam stručnjak za situaciju na Kosovu, ali iz onoga što sam čuo na konferenciji, razumem da postoje veoma intenzivne kampanje dezinformacija koje dolaze iz inostranstva prema Kosovu… Vlada ne može da govori građanima koje vesti da čitaju ili šta je dobro pratiti. Ali s druge strane, njena je odgovornost da osigura da su građani bezbedni, uključujući i od dezinformacija. Stoga je prvi korak da se javnost upozna sa problemom koji se zove dezinformacija, ali bez diktiranja šta ljudi treba da vide ili čitaju“, kaže on.

Prema njegovim rečima, dezinformacije danas utiču i na funkcionisanje demokratije.

„Generalno, ovo se mnogo menja ako pogledate svet u celini. U Evropi, misleći na Evropsku uniju, demokratije postoje i funkcionišu prilično dobro, ali postoje neki znaci da bi se situacija mogla pogoršati. Na primer, Rusija kao istočni sused je u veoma lošem stanju u tom pogledu; tamo godinama nema demokratije i zapravo je već diktatura“, naglašava on.

Finski stručnjak navodi da jedan od najvećih izazova ostaje razlikovanje tačnih informacija od dezinformacija, jer, kako kaže, to postaje sve teže zbog upotrebe veštačke inteligencije, koja omogućava kreiranje lažnih vesti na brz, jeftin i sofisticiran način.

Međutim, on podvlači da obrazovanje i informisanje ostaju najjača odbrana od manipulacije.

„Svakodnevno je sve teže, uglavnom zbog tehnologije. Veštačka inteligencija je dobar alat za falsifikovanje informacija, kreiranje lažnog sadržaja i širenje lažnih vesti. Jeftina je, laka za korišćenje i mogu je koristiti čak i mladi ljudi. To je loša strana tehnologije… Ako ste dobro obrazovani i pratite više izvora vesti, veoma je teško biti prevaren. Ljudi sa visokim nivoom obrazovanja i znanja su imuni i veoma otporni na dezinformacije“, rekao je on.

U vezi sa mogućnošću ograničavanja dezinformacija na društvenim mrežama, Mantila je skeptičan. Naglašava da u demokratskim društvima postoji sloboda izražavanja i informisanja, što otežava potpunu zabranu lažnog sadržaja. Umesto toga, predlaže jačanje otpora društva kroz obrazovanje i podizanje svesti.

„Trebalo bi, ali je u praksi nemoguće. Prvo, zapadne zemlje imaju slobodu; [ljudi] imaju pravo da čitaju šta žele, imaju široka prava da distribuiraju bilo koju vrstu informacija, iako dezinformacije nisu automatski protivzakonite. U praksi, ono što možemo da uradimo nije da zaustavimo stvaranje ili distribuciju dezinformacija, već da budemo otporni“, zaključuje on.