Stradner: Rezolucija SAD o Kosovu u NATO-u je „snažan politički signal“

Priština, 1. maj 2026, 21:10

Stradner: Američka rezolucija za Kosovo u NATO je „snažan politički signal“

Kosovo je dobilo politički podsticaj u svom nastojanju da postane deo NATO-a, vojnog saveza koji je intervenisao 1999. godine kako bi okončao rat, nakon što su tri američka kongresmena ove nedelje predstavila rezoluciju u podršci njegovoj dugogodišnjoj aspiraciji.

Rezolucija, predstavljena 30. aprila uz dvostranačku podršku kongresmena Keitha Selfa, Ritchieja Torresa i Mikea Lawlera, izazvala je i trenutnu reakciju Srbije, koja redovno osporava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Za Ivanu Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu (FDD), rezolucija je „snažan politički signal, jer približava Kosovo NATO-u u strateškom smislu“.

„Na papiru, Kosovo možda nije mnogo bliže članstvu, s obzirom na to da ga četiri NATO saveznika još ne priznaju, ali ovo je korak u pravom smeru u trenutku kada se bezbednosna situacija u regionu pogoršava“, kaže Stradner za Radio Slobodna Evropa.

Kosovo još uvek nije podnelo formalni zahtev za članstvo u NATO-u, jer se suočava sa velikim preprekama, kao što je nedostatak priznanja od četiri države članice: Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije.

Takođe je trenutno u procesu transformacije Bezbednosnih snaga u punopravnu vojsku, što se očekuje da traje do 2028. godine.

Pored toga, Kosovo nije deo NATO programa Partnerstvo za mir, koji služi kao put za svaku zemlju koja želi da postane članica vojnog saveza.

Prijem novog člana zahteva jednoglasnost unutar saveza, zbog čega rezolucija poziva Vašington da podstakne ove četiri države da priznaju najmlađu državu u Evropi.

Stradner ocenjuje da inicijative u Kongresu, poput ove rezolucije, možda ne mogu primorati NATO saveznike da promene svoje stavove, ali oblikuju političko okruženje pokazujući da Vašington vidi Balkan kao nedovršeno strateško pitanje i očekuje veće jedinstvo unutar saveza.

„One takođe šalju jasan signal u unutrašnjoj američkoj debati da nije vreme za ograničavanje ili povlačenje američkog vojnog angažmana iz saveza na Balkanu, uprkos povremenim glasovima u tom pravcu. Stabilno vojno prisustvo SAD u Evropi ostaje ključno za odvraćanje i dugoročnu stabilnost“, naglašava ona.

Poslednjih meseci pojavili su se navodi da bi SAD mogle povući svoje trupe iz NATO-a, uključujući i iz mirovne misije na Kosovu, KFOR-a.

Međutim, Pentagon je ranije saopštio Radiju Slobodna Evropa da nema nikakvih najava o promeni rasporeda snaga.

Oko 590 američkih vojnika služi na Kosovu kao deo mirovne misije NATO-a.

Prema Stradner, ova rezolucija takođe „šalje jasnu poruku da Sjedinjene Američke Države nastavljaju da ulažu u ulogu i koheziju NATO-a“.

Rezolucija odražava „regionalne tenzije“

Stradner smatra da predstavljanje američke rezolucije u ovom trenutku odražava „kako stalne regionalne tenzije, tako i širu geopolitičku konkurenciju, gde se sive zone sve više posmatraju kao slabosti“.

Tenzije u regionu su nedavno porasle, pri čemu predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi, bez iznošenja dokaza, da se susedne zemlje „pripremaju“ za napad na Srbiju.

Kako bi ojačao svoj narativ, Vučić je pre nekoliko nedelja najavio nova ulaganja u vojsku i dalje povećanje odbrambenih kapaciteta, ističući da Srbija mora biti spremna za svaki razvoj događaja u „složenoj“ bezbednosnoj situaciji, uzrokovanoj aktivnostima Prištine, Tirane i Zagreba.

On se pozivao na zajedničku izjavu o saradnji u oblasti odbrane između Kosova i dve članice NATO-a: Albanije i Hrvatske.

Sve tri zemlje su više puta navele da trostrana izjava nije usmerena protiv bilo koga i da joj je cilj razvoj odbrane.

Kosovo je, s druge strane, poslednjih godina optuživalo Srbiju za agresiju zbog vojnih vežbi u blizini svoje granice.

Stradner ističe da je Zapadni Balkan već pokazao koliko brzo tenzije mogu eskalirati, navodeći incidente tokom protesta 2023. godine na severu sa srpskom većinom, gde je povređeno više od 90 pripadnika mirovnih snaga NATO-a na Kosovu.

Ovi incidenti, prema njenim rečima, naglašavaju da se savez „ne suočava sa apstraktnim rizicima, već sa stvarnim tačkama napetosti“.

„Dok se suočava sa poteškoćama u ratu u Ukrajini, Putin traži nove načine da izazove Zapad, a otvaranje novog konflikta na Balkanu uvek je na njegovom ‘vojnom meniju’, uz pomoć Vučića. Upravo zato NATO ima interes za stabilnost u regionu“, naglašava Stradner.

Ona smatra da je pouka koju mnogi donosioci odluka izvlače iz ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela 2022. godine i još traje, „direktna“.

„Zemlje van NATO-a, poput Ukrajine, ostaju izložene, dok članstvo u NATO-u pruža nivo odvraćanja koji akteri poput Putina oklevaju da direktno izazovu“, kaže ona.

To važi i za Kosovo, zemlju koja je stekla slobodu zahvaljujući intervenciji NATO-a 1999. godine kako bi se zaustavio tadašnji srpski režim, a čiji zvaničnici stalno ponavljaju da će država biti sigurnija kao deo saveza.

Protivljenje Srbije „predvidivo“

Srbija javno osporava nezavisnost Kosova i njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama i, prema Stradner, reakcija Vučića na američku rezoluciju nije iznenađujuća.

U sporazumu iz 2023. godine u dijalogu uz posredovanje Evropske unije, Srbija se obavezala da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Međutim, tri godine kasnije nije ispoštovala tu obavezu i nastavila je lobiranje protiv suseda.

„Vučićevo protivljenje ovoj rezoluciji je predvidivo. On nema mnogo interesa da pozdravi jače prisustvo NATO-a, ali učešće Srbije u povremenim NATO vežbama ne treba mešati sa potpunim usklađivanjem, posebno imajući u vidu njenu paralelnu vojnu saradnju sa Rusijom i Kinom“, naglašava Stradner.

Srbija je vojno neutralna, ali je deo programa Partnerstvo za mir i sarađuje sa NATO-om u tom okviru.

Ipak, istovremeno redovno sprovodi vojne vežbe sa Kinom i nije se pridružila Zapadu u uvođenju sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

„Srbija proširuje svoje vojne kapacitete uz podršku spoljnih partnera, dok Vučić nastavlja da balansira između Brisela, Moskve i Pekinga na način koji izaziva opravdanu zabrinutost za dugoročni pravac Srbije“, zaključuje Stradner.

Ona ističe da, uprkos tome što Vlada Srbije ima koristi od fondova Evropske unije, retorika i pozicioniranje Vučića „često odražavaju teme povezane sa Vladimirom Putinom, posebno u kontekstu regionalnog uticaja i narativa o širem ‘srpskom svetu’“.

„Unutrašnji pritisci takođe igraju ulogu: kako protesti i političke tenzije unutar Srbije rastu, postoji ponavljajući obrazac u kojem Vučić teži da eskalira kako bi potom deeskalirao situaciju u regionu“, zaključuje ona.