Suđenje za špijunažu protiv Bedrija Šabanija i Muharema Ćerimija nastavlja se

U Osnovnom sudu u Prištini i u četvrtak je nastavljeno suđenje za špijunažu protiv dvojice optuženih, Bedrija Šabanija i Muharema Ćerimija, koje se održava iza zatvorenih vrata, gde će biti elaboriran nalaz forenzičke psihijatrije za optuženog Šabanija.

Ovu informaciju potvrdio je sudija slučaja, Rrahman Bećiri, prenosi „Betimi za Pravdu“.

I ročišta održana 28. i 29. januara 2026. godine bila su zatvorena iz istih razloga.

Do zatvaranja ovih ročišta došlo je na predlog branioca Šabanija, advokata Besnika Beriše, koji je naveo da će se eksperti izjasniti o psihijatrijskom stanju Šabanija.

„U cilju zaštite dostojanstva Bedrija Šabanija, zaštite informacija koje se zakonski klasifikuju kao poverljive i koje se ne mogu deliti bez njegovog pristanka, predlažemo da se ovaj deo sudskog postupka održi zatvoren za javnost“, izjavio je advokat Beriša.

Inače, ročište planirano za 20. novembar 2025. godine bilo je otkazano nakon što je naložen psihijatrijski pregled optuženog Bedrija Šabanija.

Optužnicu Specijalnog tužilaštva potvrdili su Osnovni sud i Apelacioni sud.

Specijalno tužilaštvo Republike Kosova (PSRK) je 19. februara 2025. godine podiglo optužnicu protiv Bedrija Šabanija i Muharema Ćerimija, tereteći ih da su prikupljali i slali informacije i dokumenta srpskoj BIA u vezi sa Oslobodilačkom vojskom Kosova, njenim starešinama i pripadnicima, Policijom, Agencijom za obaveštajnu delatnost Kosova i Policijskim inspektoratom Kosova, kao i o konkretnim događajima i objektima, uključujući i masakr u Račku.

Prema navodima PSRK-a, ovim radnjama se težilo izazivanju širokog međuetničkog konflikta na teritoriji Republike Kosova, stvaranju neistinitog narativa kojim bi se Vojna bolnica OVK povezala sa takozvanom „Žutom kućom“ radi navodnog trgovanja organima, kao i dovođenju u sumnju istine o masakru u Račku.

Optužnica tereti Šabanija i Ćerimija za špijunažu, dok se Ćerimi dodatno tereti i za neovlašćeno držanje oružja.

Prema optužnici do koje je došao „Betimi za Pravdu“, u prvoj tački Bedri Šabani se tereti da je od neutvrđenog datuma pa do hapšenja 5. juna 2024. godine pomagao Bezbednosno-informativnoj agenciji Republike Srbije (BIA) kroz prikupljanje i slanje informacija, dokumenata i materijala u vezi sa Oslobodilačkom vojskom Kosova, uključujući njene starešine, kao i sa konkretnim događajima i objektima poput Vojne bolnice OVK u selu Mollopolc kod Štimlja i masakra u Račku.

U optužnici se navodi da je Šabani ove podatke dostavljao visokom zvaničniku BIA, Srđanu Rosiću, odgovornom za region Pančeva, kao i pukovniku Bogoljubu Janićeviću, bivšem komandantu policije Srbije za region Uroševca tokom rata na Kosovu i rukovodiocu policijsko-vojne operacije u masakru u Račku, putem telefonske komunikacije, elektronske pošte i fizičkih sastanaka održanih na teritoriji Srbije.

Navodi se da je ovim radnjama optuženi ozbiljno ugrozio i oštetio ustavni pravni poredak i bezbednost Republike Kosova, kao i pomogao BIA u kreiranju neistinitog narativa kojim bi se Vojna bolnica OVK u Mollopolcu povezala sa takozvanom „Žutom kućom“ u Burelu u Albaniji radi navodnog trgovanja organima, te dovođenju u sumnju istine o masakru u Račku, tražeći od zvaničnika BIA i Bogoljuba Janićevića da preduzmu operativne radnje koje bi izazvale široki međuetnički konflikt na teritoriji Kosova.

Zbog toga se Bedri Šabani tereti za krivično delo „Špijunaža“ iz člana 124, stav 3 Krivičnog zakonika.

U drugoj tački optužnice, Muharem Ćerimi se tereti da je od 2012. godine pa sve do hapšenja 5. juna 2024. godine pomagao BIA kroz prikupljanje i slanje različitih informacija, dokumenata i materijala koji se odnose na rat i pripadnike OVK, imena i starešine Policije Kosova, AKI i IPK, kao i imena već poznatih svedoka Specijalizovanih veća Kosova u Hagu u vezi sa krivičnim delima organizovanog kriminala i korupcije, koje je dostavljao visokom zvaničniku BIA, Srđanu Rosiću, putem telefonske komunikacije i fizičkih sastanaka na teritoriji Srbije.

Ovim radnjama, kako se navodi, optuženi Ćerimi je ozbiljno ugrozio i oštetio ustavni pravni poredak i bezbednost Republike Kosova i njenih građana.

Zbog toga se i Ćerimi tereti za krivično delo „Špijunaža“ iz člana 124, stav 3 Krivičnog zakonika.

U trećoj tački optužnice navodi se da je 5. juna 2024. godine, tokom sprovođenja sudskog naloga za pretres, kod optuženog Ćerimija pronađen u neovlašćenom posedovanju pištolj tipa „Ekol Tuna“, jedan okvir, šest metaka, još dvadeset metaka sa oznakom 11/53, kao i četiri dodatna okvira sa oznakom polumeseca i kruga, koji su zaplenjeni od strane Policije Kosova.

Ovim radnjama Ćerimi se tereti i za krivično delo „Neovlašćeno držanje, kontrola ili posedovanje oružja“ iz člana 366, stav 1 Krivičnog zakonika.