Mural sa Ćerkezijem, simbolika otvorene rane skoro tri decenije

Priština, 28. april 2026. 08:14

Godišnji poziv na pravdu i razjašnjenje sudbine nestalih u ratu na Kosovu ponovljen je i ove godine među simbolima u ponedeljak, Nacionalni dan osoba koje su prisilno nestale tokom poslednjeg rata na Kosovu. Mural sa Ferdonijem Ćerkezijem „zaustavlja“ prolaznika i tera ga na razmišljanje. Mural vraća pažnju na još uvek otvorenu ranu Kosova. Portret Ferdonije Ćerkezije iz Đakovice, koja je izgubila muža i četiri sina, je više od lične priče. To je vizuelna metafora za kolektivnu stvarnost.

Ikonična slika Ferdonije Ćerkezije same za stolom sa šest jela ispred sebe, čekajući svoje sinove i muža, ovekovečena je u jednom od objekata na bulevaru „Dešmoret e Kombit“ u Prištini. Mural umetnice Ermire Murati ima za cilj da dotakne savest, vraćajući je kao snažan simbol odsustva, čekanja i bola koji nikada ne bledi. Ali pre svega, kao simbol otpora i dostojanstva preko hiljadu i pet stotina porodica onih koji su silom nestali.

Godišnji poziv na pravdu i razjašnjenje sudbine nestalih u ratu na Kosovu ponovljen je i ove godine među simbolima, u ponedeljak, na Nacionalni dan osoba prisilno nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu.

Mural „zaustavlja“ prolaznika i tera ga na razmišljanje. Baš kao što se činilo tokom procesa rada na delu kada se umetnica Murati bavila finesama ovog dela.

Mural vraća pažnju na još uvek otvorenu ranu Kosova. Portret Ferdonije Ćerkezi iz Đakovice, koja je izgubila muža i četiri sina, prevazilazi ličnu priču. To je vizuelna metafora za kolektivnu stvarnost. Sto, postavljen, ali prazan, predstavlja čekanje i tišinu koja opterećuje društvo i potrebu da se traži istina.

Događaj je organizovala Omladinska inicijativa za ljudska prava na Kosovu. Direktorka organizacije, Marigona Šabiu, rekla je da više od dve decenije proces razjašnjavanja sudbine nestalih karakterišu kašnjenja, nedostatak transparentnosti i nedovoljna politička volja.

„Naše institucije imaju jasnu zakonsku i moralnu obavezu da deluju, da intenziviraju potrage, da otvore relevantne arhive, da ojačaju međunarodnu međuinstitucionalnu saradnju i da obezbede da se bezbednost uspostavi. Ali, pre svega, nesumnjivo, glavni teret za razjašnjavanje sudbine nestalih naravno snosi država Srbija, od koje danas i svakog drugog dana zahtevamo istinu i pravdu za sve žrtve rata na Kosovu“, rekla je ona.

Šabiu je rekla da mural pokazuje stvarnost kako sudbina nestalih ostaje nepoznata. Da slika Ćerkeza predstavlja njihovu potragu i njihov večni bol.

„Ovaj mural ne govori samo o njemu. On predstavlja preko hiljadu drugih priča. Prema podacima Međunarodnog crvenog krsta, 1581 osoba se i dalje vodi kao nestala na Kosovu. Iza svakog broja stoji žena, dete, muškarac, starica i starac, strašna priča, porodica i uskraćeno pravo. Stoga, ovo pitanje ne pripada samo prošlosti“, rekao je Šabiu