Mijačić: Banjska je pad Vučićeve politike na Kosovu

Priština, 25. april 2026. 12:03

Događaji koji su usledili nakon napada u Banjskoj smatraju se trenutkom koji je označio pad srpske politike prema Kosovu, posebno one koju je vodio Aleksandar Vučić.

Prema analitičarima, ovaj događaj je preokrenuo ceo pristup koji su godinama gradili on i Srpska napredna stranka (SNS), uključujući i period od prihvatanja Briselskog sporazuma iz 2013. godine.

Proces pada, prema njima, počeo je ranije odlaskom Srba iz kosovskih institucija, podizanjem barikada i odbijanjem učešća na izborima, a kulminirao je događajima u Banjskoj.

Nakon ovoga, srpske vlasti, uključujući predsednika Vučića, delovale su pasivno, dok se prethodna politika smatra neuspešnom i bez nove alternative.

U tom kontekstu, procenjuje se da se pristup Beograda pomerio ka finansijskoj nadoknadi za kosovske Srbe, održavajući isplate iako su institucionalne strukture oslabljene ili eliminisane.

U međuvremenu, procenjuje se da je uloga srpske liste izgubila kredibilitet, budući da je, prema kritičarima, uglavnom pratila agendu Beograda, a ne stvarne potrebe srpske zajednice na Kosovu, uprkos činjenici da su njeni predstavnici bili deo institucija, pa čak i vlade.

Analitičari takođe naglašavaju da su očekivanja nekih Srba za povratak na stanje pre 2013. godine nerealna. Briselskim sporazumom iz 2013. godine, kosovske institucije su konsolidovane na celoj teritoriji, dok je prisustvo njenih vlasti priznato, što znači da svaka neovlašćena akcija može biti tretirana kao nezakonit ili čak teroristički čin od strane kosovskih institucija.

Što se tiče dijaloga između Kosova i Srbije, procenjuje se da je on značajno izbledeo. Očekivanja su bila smanjenje nivoa zastupljenosti u razgovorima, svođenje procesa na tehnička pitanja, uz retke susrete između Vučića i premijera Aljbina Kurtija. Prema ovim stavovima, faza velikih sporazuma je završena i sada preostaje samo sprovođenje postojećih.

U tom kontekstu, skepticizam prema formiranju Zajednice opština sa većinom srpskog stanovništva ostaje visok. Prema rečima Dragana Mijačića, koordinatora Srpskog nacionalnog konventa za poglavlje 35 EU, ovo pitanje više nije međunarodni prioritet, dok ga Srbija koristi kao politički argument.

On takođe kritikuje pristup predsednika Vučića, ističući da izrazi razočaranja nisu dovoljni nakon dugog pregovaračkog procesa, ako ih ne prate konkretne političke i moralne odgovornosti, posebno imajući u vidu posledice koje su direktno uticale na živote građana.

Na kraju, on izražava zabrinutost zbog načina na koji je vlast strukturirana u Srbiji, opisujući ga kao piramidalni sistem gde je donošenje odluka koncentrisano u jednoj osobi.

Prema njegovim rečima, nedostatak posvećenosti kosovskom pitanju stvorio je institucionalni vakuum, uprkos postojanju državnih mehanizama i struktura.

Ako se ovakva situacija nastavi, upozorava on, trenutni problemi bi se mogli još više produbiti, ostavljajući dugoročne posledice po srpsku zajednicu na Kosovu.