Hadžiju: Ridvan Slivova je, u najtežim danima za Kosovo, shvatila da fotografija može postati dokaz

Priština 20. april 2026. 17:37
Sa izložbe „Hronologija slobode“ Vršilac dužnosti predsednika Hadžiu poziva građane da dostave dokaze o ratnim zločinima Institutu za ratne zločine na Kosovu

Vršilac dužnosti predsednika Republike Kosovo, Albulena Hadžiu, danas je učestvovala na otvaranju izložbe „Hronologija slobode“, fotoreportera Ridvan Slivove.

U svom govoru, vršilac dužnosti predsednika Hadžiu izrazila je zahvalnost Ridvan Slivovi, kao i novinarima koji su doprineli dokumentovanju i otkrivanju zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i genocida koje je Srbija počinila na Kosovu.

„Razumemo da su okolnosti u kojima ste delovali bile izuzetno teške i izazovne. Vrlo često su vaši životi bili ugroženi. Stoga, dozvolite mi da vam se od srca zahvalim na svemu što ste učinili i na činjenici da nikada niste prestali da razotkrivate ove zločine“, naglasila je vršilac dužnosti predsednika Hadžiu.

Ona je rekla da danas Kosovo ima i Institut za ratne zločine na Kosovu, neophodnu instituciju za dokumentovanje, verifikaciju i očuvanje istorijske istine.

„Dobro smo uradili što, kao institucije Republike Kosovo, sada imamo ovaj Institut, koji će pomoći u dokumentovanju i verifikaciji svih ratnih zločina, genocida i zločina protiv čovečnosti“, rekla je.

Vršilac dužnosti predsednika, predsednik Hadžiju, rekao je da je od davnina, kada je čovečanstvo otkrilo da svetlost može da sačuva izgled sveta u mračnoj sobi, fotografija započela svoje putovanje ka modernom sećanju i, vremenom, postala dokaz velikih istorijskih događaja naroda.

Izložba fotoreportera Ridvan Slivove – dokumentuje ratne zločine u Golaku

„Na Kosovu, u ratnim vremenima, neko je uzeo oružje da brani zemlju, drugi je lečio ranjenike, a neko je uzeo kameru da brani istinu. Upravo to ste uradili i vi, gospodine Slivova, kao i mnogi drugi novinari koji su danas ovde, ali i oni koji više nisu među nama“, rekao je vršilac dužnosti predsednika.

Dodala je da Ridvan Slivova pripada onim ljudima koji su, u najtežim danima za Kosovo, shvatili da fotografija može postati dokaz, sećanje i glas naroda koji je doživljavao genocidno nasilje i etničko čišćenje.

„Danas je fotografija postala deo naše svakodnevice. Sa telefonom u ruci, svako može da zabeleži trenutak. Ali u ratnim vremenima, fotografija dobija drugačiju težinu. Ona čuva dokaze. Kada strah zaustavlja govor, kada se ljudi proteruju, kada se kuće pale i kada zločin pokušava da ne ostavi trag, kamera postaje oko istorije. Zahvaljujući tom oku, danas imamo slike koje govore o našem najtežem vremenu i našem najtežem putu“, rekla je.