Kuća sa 99 fotografija egzodusa iz 1999. godine

Priština, 20. april 2026. 06:15

Egzodus iz 1999. godine je takođe dokumentovan kroz fotografiju. Jedan od onih koji su videli i zabeležili ove događaje izbliza je fotograf Aslan Krasnići, koji je prepričao svoja iskustva iz tog vremena.

„Mnogo sam patio jer su to bili moji ljudi.“

Fotografije počinju na ulazu.

I nastavljaju se u ostatku stana.

Ukupno ima 99 fotografija, koje pokrivaju veći deo stambene jedinice fotografa Aslana Krasnićija.

I sve ih je sam Krasnići snimio 1999. godine.

Kroz njih je dokumentovao ceo egzodus Albanaca tokom poslednjeg rata na Kosovu.

Poznati fotograf otkriva za Tevu1 kako je celo putovanje počelo.

„Počeo sam u Belgiji sa logorom, iz Belgije sam otišao u Istanbul sa drugim logorom tamo kada je bilo oko 8.000 Albanaca, zanimljivo je bilo da su tamo otvorili škole, a onda sam odatle otišao u Tiranu. Iz Tirane u Kukeš. U Kukešu sam ostao malo duže, 90% ovih fotografija je u Kukešu“, kaže on.

Dokumentovanje patnje izbeglica kroz 1.600 fotografija, kaže Krasnići, nije bilo lako.

Prema njegovim rečima, takve scene se ne zaboravljaju ni posle 27 godina.

„U jednom slučaju, žena je došla plačući i vičući: ‘Oh, dajte mi cigaretu jer su mi odveli bebu! Odveli su mi bebu, moram joj dati cigaretu!’ Neko joj je dao cigaretu i otišao po bebu. U drugom slučaju, videli smo starca, veoma starog čoveka sa tom beretkom… čini se da se zove beretka, i on je pitao jer je bio zbunjen: ‘Gde sam?’ Rekli smo ‘Vi ste u Albaniji’. Skinuo je beretku i izašao sa turbanom, jer se nije usudio da nosi turban. U jednom slučaju u Kukesu, ručali su, rekao sam ‘Neka vam bude dobro’. Žena je rekla: ‘Red, ovaj dvanaestogodišnji dečak je domaćin kuće, nema drugog’. I tako… to je to“, kaže Krasnići.

Krasnići kaže da je posetio skoro svaki izbeglički kamp sa Albancima.

Ali nije bio odsutan ni sa drugih važnih događaja tog vremena.

„Da, moj posao je bio da beležim istoriju onoga što se dešava na Kosovu. Čak i pre 1999. godine, odnosno 1998. godine, stalno sam bio u sedištu NATO-a, gde su se tamo održavali razgovori. Imam fotografije veoma važnih ličnosti. A onda sastanak u Rambujeu, takođe sam stalno bio tamo tokom konferencije u Rambujeu. I posle Rambujea u Parizu. I posle Pariza, došao sam ovde, jer su tada tek počeli da proteruju Kosovarce, a ja sam bio na granici u Morini“, kaže on.

Nasuprot tome, tokom poslednjeg rata na Kosovu, srpske snage su nasilno proterale oko milion Albanaca iz njihovih domova.