27 godina od egzodusa Albanaca sa Kosova

Priština, 16. april 2026. 08:06

Danas se navršava 27 godina od egzodusa Albanaca sa Kosova, kada je tokom rata 1998-1999. godine oko milion Albanaca bilo primorano od strane srpskih paravojnih snaga da migrira u Albaniju i Makedoniju.

Pored onih raseljenih u Albaniju i Makedoniju, hiljade Albanaca je takođe prešlo granicu u Crnu Goru, dok su stotine hiljada raseljene iz svojih domova kako bi pronašle sklonište u planinama Kosova, javlja KosovaPres.

Bila su to deca, žene i stariji, silovani, mučeni i masakrirani. Na svaku godišnjicu egzodusa 1999. godine, koji je poprimio biblijske razmere, ova drama patnje se obeležava u Kukešu, a u poslednje dve godine i simbolično zbog pandemije, jedne od najstrašnijih koje su ljudi ove zemlje doživeli.

Egzodus, odnosno prisilno proterivanje Albanaca iz njihovih domova, dostigao je vrhunac nakon početka NATO bombardovanja vojnih i policijskih položaja u bivšoj Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora).

Dana 27. marta, u 13:20 časova, na carinskom prelazu Vermica/Morina, prvih 187 izbeglica sa Kosova prešlo je u Kukeš, od kojih je većina bila deca i žene, koji su bili u teškom fizičkom i mentalnom stanju i povređeni oštrim predmetima poput kundaka, gumenih palica itd. Rukovodstvo prefekture Kukeš preduzelo je hitne mere da ih preveze civilnim i vojnim transportnim vozilima. Uglavnom su to bili stanovnici sela Prizren, Velika Kruša i Zim. U početku su ove izbeglice bile smeštene u kulturnom domu „Hasan Priština“.

Do 24:00 časa 27.03.1999. godine, u Kukeš je stiglo 12.721 Kosovara. Prva pomoć u hrani stigla je iz albanskog Ministarstva poljoprivrede, odakle su 27. marta u Kukeš poslati kontingenti hrane (ulje, brašno, šećer, testenine, pirinač, sapun itd.) za 2.500 ljudi mesečno.

28. marta, protok Kosovara je nastavljen ka Kukešu, koje su srpski okupatori nasilno proterali sa njihovih zemalja. Njihov broj je bio 13.000 stanovnika. Kosovske izbeglice su ušle u Kukeš sa prelaza Vermica/Morin, gde su ih srpski policajci silovali, mučili, masakrirali i svlačili do gola, oduzimajući im novac, nakit i sve vredne stvari koje su imali.

Njihovo privremeno sklonište bila je Palata kulture „Hasan Priština“. Zatim je lokalna samouprava u Kukešu otvorila vrata nekoliko škola, vrtića, obdaništa, skladišta i depoa za smeštaj deportovanih. Ostale izbeglice su bile smeštene u kukeškim porodicama gde su bile dobrodošle. U proseku, svaka porodica u gradu Kukešu imala je oko 14 Kosovara. Spavali su u svakom delu kuće.

Početkom nedelje, drugi karavan deportovanih stigao je u Kukeš sa oko 70.000 Kosovara. Od njih, 40.000 je smešteno kod građanskih porodica, 10.000 u raznim javnim objektima u gradu, 6.000 u opštinama Bicaj, Kolš, Tertor i Štićen, 12.000 u gradu Kruma i 300 u opštini Golaj. 16 vozila je stiglo u Kukeš kako bi evakuisali neke od Kosovara u druge gradove. Iz dana u dan, broj deportovanih se povećavao. Uprkos smeštaju u domovima stanovnika Kukeša, veliki broj Kosovara se sklonio u kampove.

16. april je datum kada se u Kukešu obeležava Dan egzodusa, kao znak zahvalnosti i poštovanja prema svima koji otvaraju svoja vrata da dočekaju svoju albansku braću sa Kosova.

Jedan od glavnih simbola 16. aprila je Obelisk. Kula je izgrađena u znak zahvalnosti albanskom narodu. Izgrađena je na mestu gde su bili postavljeni šatori koji su skrivali kosovsko stanovništvo. Kula je visoka 23,5 metara i ispunjena je fotografijama koje prikazuju događaje iz tog vremena. Kula je jedno od najposećenijih turističkih mesta u Kukešu. Tokom 16. aprila, kula je najposećenije mesto.

U znak sećanja na dane prisilnog raseljavanja Albanaca iz njihovih domova i njihove patnje od strane srpskog režima, u Memorijalnom centru „Blaca ’99“ u Đeneral Hanu podignuti su spomenik „Zid sećanja“ i park „Hasan Priština“.

Spomenik „Zid sećanja“ je mozaik koji simbolizuje žrtvu albanske majke, zajedno sa imenima nekih od istaknutih svetskih ličnosti koje su doprinele oslobođenju Kosova, umetničko-monumentalno delo koje najbolje izražava sećanje i poštovanje prema svima onima koji su doneli dugo očekivanu slobodu i nezavisnost