Sinani: Srbija koristi moderne metode etničkog čišćenja Albanaca u Preševskoj dolini -

Priština, 14. april 2026. 8:19 časova

Gradonačelnica Preševa, Ardita Sinani, upozorila je iz Tirane, gde prisustvuje samitu dijaspore, na pogoršanje situacije Albanaca u Preševskoj dolini.

Sinani je naglasila da se koriste savremene metode tihog etničkog čišćenja, koje dovode do pražnjenja tri opštine: Preševa, Bujanovac i Medveđa.

„Sada je počelo suzbijanje sistematskog kršenja zakona u velikim razmerama. Srbija koristi savremene metode tihog etničkog čišćenja, podstičući veliko raseljavanje ne samo pasivacijom, već nedavno, što je veoma zabrinjavajuće, i obaveznom vojnom službom“, rekla je u emisiji „Popodnevne vesti sa Pandi Đatom“ na Dita Jone na A2 CNN.

Prema njenim rečima, srpska diskriminacija Albanaca Preševske doline je i u ekonomskom i finansijskom aspektu, dok je pomenula i nedostatak investicija i prepreke za lokalna preduzeća i strane investitore.

„Srbija teži da isključi Albance sa svakog nivoa gde su potrebni pravda, jednakost, ekonomski razvoj, ograničava finansijska sredstva, nije povećala transfere na nivou vlade opštinama. Naprotiv, obavezuje nas da povećamo plate. Ove godine je trebalo da poveća platnu poziciju za oko 35%. Rashodi su povećani, dok su kapitalne investicije, ali i sredstva koja je izdvojio centralni nivo, ne samo ograničena, već i smanjena. Mogu realno reći da smo samo u ovom periodu, od oko 91 milion dinara, konkurisali kao opština Preševo kod nadležnih ministarstava sa raznim infrastrukturnim projektima, a od njih je realizovano samo 9,5%. Same brojke govore o stepenu diskriminacije ne samo u socijalnom, već i u ekonomskom aspektu i o zanemarivanju ili nedostatku podrške lokalnim preduzećima. I uprkos geostrateškom položaju u kojem se nalazi opština Preševo, ugnjetavanje se nastavlja na svakom nivou života, ne samo u tom pogledu, već i u ekonomskom i finansijskom, ali ne pruža pogodnu klimu za privlačenje stranih investitora.“

Sinani je pohvalio podršku Kosova i Albanije u internacionalizaciji ovog pitanja, ali je pozvao na konkretnije korake i veću koordinaciju između Tirane i Prištine kako bi se unapredila prava Albanaca na jugu Srbije.

„Poslednjih godina imali smo izuzetno veliku pomoć od Republike Kosovo, posebno sa funkcionalizacijom ili institucionalizacijom budžetske linije za Preševsku dolinu. Albanija, albanska država, odigrala je važnu ulogu, posebno u afirmaciji položaja Albanaca Preševske doline u ključnim zemljama, posebno u Vašingtonu, u Evropskom parlamentu, u Savetu Evrope, podižući svest o našem položaju, predstavljajući situaciju, a posebno pasivizirajući adrese koje su podigle svoj glas i predstavile, argumentovale pitanje pasivizacije. Ali ne samo to, svi ovi normalni modeli koji bi trebalo da budu u koordinaciji između naše dve zemlje. Jednom je obećana pomoć sa knjigama na albanskom jeziku. Bez sumnje, bilo je i pomoći iz Albanije za porodilište u Preševu. Nemojte se pogrešiti nakon posete premijera Rame. Ono što je potrebno u Preševskoj dolini iz Tirane i iz Prištine, ili uglavnom iz Tirane, jer je Priština u nejasnoj poziciji zbog odnosa između Kosova i Srbije za nepotpuni sporazum. Izveštaji o „Dobrom prijateljstvu između Albanije i Srbije je normalno i treba ga sprovesti“ u unapređenju prava, bez obzira na finansijski aspekt. Pomoć koju pruža država Republika Kosovo je veoma važna i vitalna, koja nikada ranije nije bila tako intenzivna i tako vredna. Ove normalne primere treba da uzme ne samo država Albanija već i dijaspora, ili čak Severna Makedonija, odnosno, to je za cenu“, rekla je ona.

Upozorila je da, uprkos sporazumima potpisanim tokom godina, Beograd ih nije sproveo, dok je trenutna situacija ozbiljnija nego pre nekoliko decenija.

„Kada sam pomenula da je Beograd, uz posredovanje međunarodnog faktora, sa izabranim predstavnicima Preševske doline, potpisao tri sporazuma iz 2001. godine, Konkur sporazum koordinacionog tela iz 2009. godine i plan od sedam tačaka iz 2013. godine, ne da nije sproveden, već se situacija pogoršala. „Realno možemo reći da je albanski položaj u Preševskoj dolini teži, gori i opterećujućiji nego sedamdesetih godina prošlog veka“, izjavio je Sinani.

Uoči političkih dešavanja u Srbiji, Sinani je naglasio potrebu da se albanski politički faktor ujedini kako bi se obezbedila jača zastupljenost u parlamentu, izražavajući pritom skepticizam prema brzim promenama u srpskoj politici prema Albancima.