Srpsko-ruski centar u Nišu finansiran sa preko dva miliona evra iz budžeta Srbije

Niš, 09. april 2026. 17:28
Srpsko-ruski humanitarni centar je u proteklih deset godina iz budžeta Srbije dobio skoro 2,3 miliona evra, prema istrazi balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa/Radio Liberti.
Međutim, nema objašnjenja kako je taj novac trošen ili se troši.
Godinama vlasti u Beogradu i Moskvi nisu odgovorile na pitanja o radu i finansiranju ovog zajedničkog centra, koji se nalazi u Nišu, na jugu Srbije, a osnovan je radi pružanja pomoći u vanrednim situacijama.
REL je, putem zahteva za pristup informacijama od javnog interesa, dobio prve podatke o godišnjim izdvajanjima Srbije za ovaj centar.
Od 2014. godine, centar ima poseban račun koji se koristi za prenos sredstava iz budžeta.
Odgovor Uprave za trezor pri Ministarstvu finansija Republike Srbije pokazuje da je na ovaj račun uplaćeno više od 268 miliona dinara, odnosno 2,29 miliona evra.
Do objavljivanja ovog članka, Centar, ruska ambasada, vlada Srbije i njena ministarstva nisu odgovorili na pitanja REL-a o njegovoj ulozi i finansijama.
Srpsko-ruski centar je osnovan pre 14 godina sporazumom između dve zemlje.
Moskva ga opisuje kao „najvažniji na Balkanu“ za reagovanje na vanredne situacije i prirodne katastrofe.
Oprema za gašenje požara, vozila i poligoni za obuku nalaze se u blizini drugog najvećeg aerodroma u Srbiji.
Prema pravilima, Centar odgovara na pozive Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.
Međutim, zapadne zemlje su izrazile sumnju da je ovo pokušaj stvaranja obaveštajne i vojne baze, napominjući blizinu Centra vojnoj bazi NATO-a na Kosovu.
U odgovoru Ministarstva finansija navodi se da je Srpsko-ruskom centru novac plaćen iz budžeta Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Iako je račun Centra aktivan od 2014. godine, dostavljeni izveštaji ne prikazuju plaćanja za prve dve godine.
Prvi podaci su za 2016. godinu.
Godišnji iznosi variraju i drastično su se povećali 2024. godine, kada je Centru iz budžeta Republike Srbije isplaćeno oko 55 miliona dinara, odnosno 470 hiljada evra.
Sledeće godine, 2025. godine, primio je 48 miliona dinara, odnosno 410.000 evra.
Namene plaćanja navedene su kao „trgovina robom i uslugama“, „drugi kapitalni grantovi međunarodnim organizacijama“ ili „druge transakcije“.
Prema međuvladinom sporazumu iz 2012. godine, Centar je pod nadležnošću Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za civilnu zaštitu i vanredne situacije Rusije.
Trebalo je da bude registrovan kao neprofitna međuvladina humanitarna organizacija.
Međutim, javne baze podataka u Srbiji ne ukazuju na to da li je to zaista urađeno.
Centar ima svoj jedinstveni i poreski broj, ali nije naveden u bazi podataka Agencije za privredne registre Republike Srbije.
Bivši srpski diplomata Srećko Đukić podseća da je Zapad bio kategorično protiv toga da Centar dobije diplomatski status, zbog sumnji da njegova uloga prevazilazi njegov humanitarni mandat.
„Misle da je to obaveštajno gnezdo Ruske Federacije na Balkanu, centar obaveštajnih službi. Tako se prema tome ponašaju“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.
Ove optužbe su godinama negirali i Centar i vlasti u Srbiji.
Zatvaranje Centra u Nišu zahtevao je i deo opozicije u Srbiji, pozivajući na poništenje međuvladinog sporazuma na osnovu kojeg je osnovan.