Srpska propaganda kroz film: „Žetva“ obnavlja lažnu naraciju o trgovini organima na Kosovu

Priština, 7. april 2026. u 08:10

„Žetva“ nosi naslov na srpskom novi propagandni film Srbije. Uz veliku državnu podršku i promociju, prisutni na premijeri videli su ono što, kako opisuje sama produkcija, predstavlja „potresnu priču o nemačkom baronu kome je potrebna transplantacija srca“.

Kako se vidi u trejleru i različitim opisima filma, kosovski Albanci su ti koji baronu obezbeđuju srce jednog Srbina. Nakon toga, Nemac ne nalazi mir jer, imajući srpsko srce, ono snažno kuca za Kosovo. U ovom filmu, prema mišljenju čak i nekih srpskih kritičara, nema ni trunke umetnosti. Za umetnike sa Kosova, reč je jednostavno o projektu u kontinuitetu propagande.

Institucije Srbije nastavljaju da rade ono što najbolje znaju – propagandu. Ovih dana održana je premijera filma „Žetva“, na engleskom „Harvest“, a na albanskom „Korrje“. Okupila se politička i umetnička elita kako bi otvorila izložbu pod nazivom „Žuta kuća – zločin bez presude“. Svi zajedno u sali „MTS“ u Beogradu, gledajući film, saznali su mnogo o onome što produkcija opisuje kao „potresnu priču o nemačkom baronu kome je potrebna transplantacija srca“. I kako se vidi u trejleru i opisima, kosovski Albanci su ti koji mu obezbeđuju srce Srbina. Nemac potom nema mira, jer sa srpskim srcem ono snažno kuca za Kosovo. U ovom filmu, prema nekim srpskim kritičarima, nema ni trunke umetnosti, dok ga umetnici sa Kosova vide kao nastavak propagande.

Srbija je priču o trgovini organima širila širom sveta, uz pomoć Rusije. To je dovelo i do izveštaja u Savetu Evrope. Na osnovu tog izveštaja danas funkcionišu Specijalizovana veća Kosova u Hagu, odnosno Specijalni sud. Sprovedene su intenzivne međunarodne istrage na terenu i ni u jednoj optužnici ne pominju se organi niti transplantacija. Međutim, u srpskim filmovima – da.

Da bi film bio uverljiviji na međunarodnoj sceni, angažovan je američki reditelj Paul Kampf. Bez značajne karijere u kinematografiji, preuzeo je da u dvočasovnom projektu ekranizuje roman „Srpsko srce Johanovo“ srpskog pisca Veselina Dželetovića. Sa međunarodnom i srpskom glumačkom postavom, film donosi priču u kojoj nemački baron Johan fon Vagner – koga tumači britanski glumac nemačkog porekla Matthew McNulty – ima potrebu za transplantacijom srca. Tu mogućnost pronalazi krajem prošlog veka, kada mu Albanci prodaju srce jednog Srbina.

Godine 1999, kada i počinje radnja filma, Srbija je intenzivirala rat na Kosovu. Tokom 1998. i 1999. ubijeno je više od 10 hiljada albanskih civila tokom etničkog čišćenja koje je sprovela srpska država nad Albancima. Zbog toga je u martu 1999. demokratski svet intervenisao i započeo vazdušnu kampanju NATO-a protiv vojnih ciljeva Jugoslavije kako bi se zaustavili zločini i etničko čišćenje. Međutim, u romanu Veselina Dželetovića i filmu problem je predstavljen kroz nemačkog barona kome Albanci navodno omogućavaju srpsko srce i kroz navodno postojanje „Žute kuće“ u kojoj su ti zločini počinjeni. Film, koji je premijerno prikazan u Beogradu 17. marta, u prvoj nedelji je imao oko 11 hiljada gledalaca u bioskopima u Srbiji.

Na premijeri su prisustvovali predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić i ministar kulture Nikola Selaković. Autor romana i koscenarista Veselin Dželetović izjavio je za agenciju „Tanjug“ da je izuzetno zadovoljan ekranizacijom i da oseća veliki ponos što je priča stigla do američkog reditelja.

„Producent me je ubedio, a presudno je bilo to što su poslali agente na Kosovo i Metohiju da provere navode iz romana. Tek kada su se uverili da je sve istina, pristali su da rade film. Paul Kampf nije odustao ni nakon hiljada pretećih mejlova od albanskog lobija. Neki glumci su se povukli uprkos ugovorima, ali istina je kao voda – uvek pronađe put“, rekao je on.

Koreditelj filma je Mladen Šević, direktor fotografije Radan Popović, a u glavnim ulogama su pored Matthew McNultyja i Paul Murray, Rebecca Calder, kao i srpski glumci Jovana Gavrilović, Miodrag Dragičević i Radoje Čupić.

Međutim, filmski i književni kritičar Đorđe Bajić ocenio je da film nije ispunio očekivanja i da „srce jeste transplantirano, ali nije zakucalo“. U analizi za „Vreme“ naveo je da je projekat propuštena prilika.

„Ukratko, ‘Harvest’ je film bez kojeg smo mogli i za koji je potrošen novac koji je mogao biti upotrebljen korisnije. Nije najgori film na svetu, ima određenu gledljivost i Matthew McNulty se herojski bori sa ograničenjima scenarija, ali utisak je slab. Najviše zabrinjava očigledna propagandna nota i činjenica da je teško objasniti zašto film postoji i kome je namenjen“, napisao je Bajić.

On smatra da film pokušava da spoji ličnu, gotovo metafizičku priču o identitetu i krivici sa politički i istorijski teškom temom, ali da u tome ne uspeva.

Film do sada nije prikazan na festivalima A kategorije, već samo na festivalu „Beloit International Film Festival“ u američkoj državi Viskonsin, gde nije osvojio nagrade.

Glumac sa Kosova Armend Baloku reagovao je navodeći da Srbija kroz ovaj film pokušava da kriminalizuje rat OVK.

„Dok se mi bavimo površnim pitanjima, Srbija ozbiljno ulaže u kriminalizaciju rata OVK kroz kinematografiju“, rekao je on.

Na snimanje filma reagovalo je ranije i Ministarstvo kulture, omladine i sporta Kosova, ocenivši da nije reč o prvom propagandnom projektu Srbije i upozorivši međunarodnu zajednicu.

„Tužno je i neprihvatljivo da se film kao kulturno sredstvo zloupotrebljava za širenje propagande. Ipak, uprkos pokušajima prekrajanja istorije, istina uvek pobedi propagandu“, navelo je Ministarstvo.

Filmski centar Srbije i državni mediji, naročito u poslednjoj deceniji, finansirali su brojne projekte koji, prema ocenama, nose propagandni narativ iz vremena Slobodana Miloševića, pod čijom vlašću je Srbija učestvovala u ratovima na Balkanu.

Godine 2024. Ujedinjene nacije usvojile su rezoluciju kojom se 11. jul obeležava kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, gde je 1995. ubijeno više od 8.300 Bošnjaka.