Dokumentarac „Prikriveno sećanje“ vraća sećanje na rat na Kosovu

Priština, 31.03.2026 08:05

Studente Filološkog fakulteta danas je okupio dokumentarac „Prikriveno sećanje“ u produkciji Arijane Krasnići. Kroz autentične priče preživelih, dokumentarac podseća na tragične događaje iz 1999. godine u selima Makovc i Halak u opštini Lipljan.

Dokumentarac sumira priče petoro ljudi koji su preživeli masakre, među kojima su Idriz Govori, Filoreta Vitina, Kumrije Veliu, Fidan Ismajli i Dardan Velijaj. Kroz njih su predstavljena individualna i kolektivna iskustva perioda koji i dalje utiče na živote mnogih porodica.

Autorka dokumentarca, Arijana Krasnići, naglasila je da je ideja za realizaciju ovog projekta rođena iz porodične istorije i potrebe da se otkrije istina skrivena tokom godina.

„Ideja je nastala zbog moje majke, jer kad god bismo pričali o ratu kada sam imala 4 i po godine, pominjali bi mog ujaka, ali ne na način koji bi govorio ko je i kako je bio, već uvek pokušaj da se to sakrije. Ali odrastajući, shvatila sam da naši ljudi imaju naviku da prikrivaju stvari koje nam se dešavaju, traume, ratove ili šta god da je, i vremenom je dobro stvarati za svoju porodicu, ali i za druge porodice na Kosovu koje su nekoga izgubile. Moja inspiracija je bila da bol pretvorim u snagu, a taj bol u odeću, sva osećanja koja su ti ljudi imali u dokumentarcu pretvorila sam u neku vrstu odraza loših osećanja, sve traume sam pretvorila u odeću“, rekla je Krasnići.

Dodala je da je kroz ovaj dokumentarac ciljala da bol transformiše u kreativnu snagu, izražavajući je kroz umetnost i dizajn. Prema njenim rečima, priče protagonista postale su emotivni odraz koji prevazilazi reči i dotiče se drugih dimenzija iskustva.

„Kao stvaralac, fokusirala sam se na korišćenje tema poput rata, a ovde sam predstavila osećanja ljudi kroz odeću. Da bih pokazala da možemo dotaći i druge delove kroz umetnost“, rekla je ona.

Krasnići je objavila da je izbor likova napravljen tako da svaki predstavlja drugačiju perspektivu rata: od dece do žena i muškaraca.

„Koncept je bio da svaka osoba vidi sebe u ovom dokumentarcu… svako ispriča svoj deo, kako je doživeo to vreme… 01:08:00… Idriz Govori, koji je bio prijatelj mog oca, i ćaskali smo i on mi je ispričao priču o Bećiru Aslaniju, koji je preživeo ratne zločine. Zatim su došli mnogi drugi članovi porodice, poput tetke moje tetke, sina moje tetke. Koncept je bio da svaka osoba vidi sebe u ovom dokumentarcu. Na primer, tetka moje tetke mi je ispričala deo deteta o tome kako se osećala u tom trenutku, zatim moja tetka kao žena kako je doživljavala pravljenje hleba na ulici, pranje odeće, jednostavno brigu o porodici i sin mog ujaka, Dardan Velija, koji priča deo čoveka… 1”08”30 i konačno Fidan Ismajli priča deo o tome kako su mu ubili oca pred njegovim licem“, rekla je ona.

Takođe je otkrila da snimanje dokumentarca nije bilo lako zbog emocija onih koji su prepričavali svoja iskustva tokom snimanja, iako je postojala podrška porodice i društva.

Jedan od najmoćnijih iskaza u dokumentarcu je onaj Idriza Govorita, koji se prisetio teških aprilskih dana 1999. godine.

U još jednom jezivom trenutku, opisao je svoje direktno suočavanje sa smrću i mučenjem tokom rata, naglašavajući da je patnja bila nezamisliva.

Smrt od metka je beznačajna, ali mučenje i patnja koja se dogodila na Kosovu bila je velika… 00:57:00… Za mene bogatstvo nema težinu, bogatstvo je nula, mora ostati delo da me tamo dovede, jer bogatstvo dolazi i odlazi… Nije u Lipljanu, već na Kosovu uopšte… Sa ovom polovičnošću“, rekao je.

Kritikovao je nedostatak institucionalnog tretmana ratnih zločina.

„Niko se ne bavi nama, Arijanom se bavi Nemačka… gde su naši zločini… samo u mojoj opštini imamo oko 180 mučenika, niko se nije bavio nama….00:40:00… Dao sam sebi dužnost pošto sam duhom, neću otići do poslednje tačke, jer svi vi morate nekome da ispričate ovu priču i ja moram duhovno da preuzmem ovaj posao. „Nije samo Jašarajt, Rečak, Izbica, sve su to priče koje su nam se dogodile“, rekao je Govori, opisujući ovo kao otvorenu duhovnu ranu.

Što se tiče netačnosti u izložbi „Masakri na Kosovu 1998-1999“, rekao je da ništa što nije stvarnost nije dobro.

Ovaj dokumentarac je napravljen na inicijativu Arijane Krasnići, koja je kroz ovaj dokumentarac donela činjenične priče o tome šta se dogodilo u ratu na Kosovu tokom 1999. godine.

Arijana je devojka rođena i odrasla u Nemačkoj i ovaj dokumentarac je napravljen u znak sećanja na njenog ujaka Jetulaha Ismajlija i kroz njega mnoge druge koji su izgubili živote