Pitanje o kome EU ne pravi kompromis sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom

Priština, 30. mart 2026.

Dva zakona u Crnoj Gori, koji su iz perspektive Brisela kontroverzni, izmene zakona u pravosudnom sektoru u Srbiji i neuspeh da se ukine poslanički imunitet bivšoj potpredsednici vlade u Albaniji, ponovo su ove tri države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji stavili pred glavni test za prijem – onaj koji se odnosi na vladavinu prava.

Napredak u svim poglavljima koja treba zatvoriti pre članstva neće biti dovoljan ukoliko zemlje kandidati stagniraju ili nazaduju u poglavljima 23 i 24, koja se, prema evropskoj metodologiji integracija, prva otvaraju i poslednja zatvaraju.

„Nepovratne reforme u ovim oblastima uslov su da partneri u procesu proširenja napreduju na svom putu ka članstvu, ispunjavajući specifične standarde“, podsetila je Služba za medije Evropske komisije u nekoliko odgovora za Radio Slobodna Evropa.

„Reforme nisu samo na papiru, države moraju da pokažu njihovu primenu i da garantuju kredibilitet kroz opipljive rezultate“, navodi se, između ostalog, u odgovoru.

Albanija i Crna Gora su na vrhu liste za nove članice evropskog bloka. U tom pravcu, komesarka za proširenje EU Marta Kos razgovarala je sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem prošle nedelje u Podgorici.

„Morate imati nezavisno pravosuđe koje ima kapacitet da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i nezavisne medije, jer mi nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima.“

„Polučlanstvo“ u EU: da li je to budućnost Zapadnog Balkana?
Zašto dva zakona otežavaju Crnoj Gori put ka EU?

Ambicije vlasti u Crnoj Gori da postanu 28. članica EU zakomplikovane su nakon usvajanja dva kontroverzna zakona.

Reč je o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost.

Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka i Direktivom o sprovođenju zakona.

Uredba o zaštiti podataka je zakon koji određuje kako se prikupljaju i čuvaju podaci pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ona jača prava na privatnost, uvodi ozbiljne obaveze za organizacije i važi za sve kompanije u svetu koje obrađuju podatke građana EU.

Direktiva o sprovođenju zakona reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u EU obrađuju i štite lične podatke pojedinaca, posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.

Crnogorska opozicija i civilno društvo kritikuju izmene Zakona o unutrašnjim poslovima jer smatraju da povećavaju ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, posebno u imenovanju i razrešenju direktora policije, čime se otvara prostor za politički uticaj na rad policije.

Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, najčešće kritike odnose se na odredbe koje omogućavaju pristup bazama podataka državnih organa i institucija, u nekim slučajevima bez sudske odluke.

U međuvremenu, očekuje se da Crna Gora imenuje članove Sudskog saveta, ključnog tela pravosuđa, čiji članovi mogu imenovati i razrešavati sudije.

„Ping-pong“ institucija u Crnoj Gori usporava evropski put

Zašto su novi zakoni problematični za put Srbije ka EU?

U slučaju Srbije, EU je bila jasna. Nakon usvajanja zakona o pravosuđu, na inicijativu partije predsednika Aleksandra Vučića, kritike su brzo stigle iz Brisela, uključujući i od komesarke za proširenje, koja je ocenila da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa i, po njenom mišljenju, predstavljaju korak unazad.

Vučić je odgovorio da ne razume o kakvom se nazadovanju govori, jer Srbija već četiri godine stagnira na putu ka EU. Godine 2021. Srbija je otvorila klaster poglavlja za zelenu agendu i održivu povezanost, ali napredak nije ostvaren.

Da li je Vučić zatvorio vrata EU?

Zakoni u pravosuđu koji su počeli da se primenjuju guraju zemlju u suprotnom smeru od evropskih standarda.

Evropska unija je tražila da se zakoni ne usvajaju, a nakon što ih je Vučić potpisao, Brisel je poručio da njihova primena treba da bude suspendovana dok se ne dobije mišljenje Venecijanske komisije.

Florian Biber, profesor istorije i politike i direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, rekao je da u takvoj političkoj konstelaciji Srbija nema šanse da se približi evropskim strukturama.

„Ne radi se samo o vladavini prava, već o nedostatku poštovanja osnovnih demokratskih pravila. Jasno je da aktuelni režim nije zainteresovan za članstvo u EU, niti za to da garantuje da je Srbija demokratska država“, rekao je Biber.

Na koga misli Marta Kos kada govori o Trojanskom konju?

Izazovi Albanije

Prošle godine Albanija je otvorila sva pregovaračka poglavlja, uprkos problemima u oblasti vladavine prava.

Kao i kod drugih kandidata, Evropska komisija je u Izveštaju o napretku iz oktobra prošle godine navela da ključne zabrinutosti za Albaniju uključuju povećan politički pritisak na pravosuđe, slabu borbu protiv korupcije i ograničenu slobodu medija.

Najnoviji izazov odnosi se na odbijanje poslanika Parlamenta Albanije da ukinu imunitet bivšoj potpredsednici vlade Belindi Balluku, koja je optužena za korupciju.

Poslanici vladajuće Socijalističke partije odbili su da joj ukinu imunitet, a tu odluku je podržao i premijer Edi Rama, koji je rekao da je Parlament učinio „ono što bi učinila svaka demokratska država u Evropi“.

Brisel se nije složio sa Ramom da zahtev za ukidanje imuniteta nije bio u skladu sa Ustavom.

Radio Slobodna Evropa saznaje da je to direktno uticalo na otpor pojedinih država članica da Albaniji obezbede takozvani pozitivan IBAR.

IBAR je skraćenica za Izveštaj o privremenoj proceni merila, kojim se ocenjuje napredak u vladavini prava, pravosuđu i borbi protiv korupcije, za ključna poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu.

Dok zemlje EU ne usvoje IBAR jednoglasno, Albanija neće moći da napreduje u zatvaranju poglavlja.

Crna Gora je, na primer, morala da čeka pozitivan IBAR, koji je odobren u junu 2024, kako bi započela zatvaranje poglavlja. Pre toga, poslednji put je zatvarala poglavlja 2017. godine.

Starmer u Berlinskom procesu: Zapadni Balkan mesto gde se testira bezbednost Evrope

Može li se „zažmuriti na jedno oko“?

Prijem novih članica bez prava veta, koje trenutno imaju svih 27 država članica EU, ideja je koju su zagovarali i Edi Rama i Aleksandar Vučić u zajedničkom tekstu prošlog meseca u nemačkom listu Frankfurter Allgemeine Zeitung, što je dodatno podstaklo spekulacije da bi države Zapadnog Balkana mogle „zažmuriti na jedno oko“.

Florian Biber smatra da je u okviru postojećeg pravnog okvira nemoguće razdvojiti politička razmatranja od kriterijuma vladavine prava.

„Naravno, političke elite u Crnoj Gori i Albaniji prepoznaju politički momentum i imaju tendenciju da budu manje stroge u primeni. Ipak, na kraju je potrebna saglasnost svih 27 država članica, koja je daleko od zagarantovane“, upozorava Biber.

Komesarka Kos je o tome govorila i u Evropskom parlamentu početkom marta, naglašavajući da status lidera u ovom procesu nije trajan.

Poručila je Albaniji, Crnoj Gori, Ukrajini i Moldaviji da se „napredak mora postići kroz reforme“.

Mogu li pomoći „zaštitni mehanizmi“?

Zaštitni mehanizmi nisu nepoznati u evropskim procesima.

Kada su Bugarska i Rumunija primljene u EU, Evropska komisija je odlučila da odobri njihovo članstvo uprkos nedovršenim reformama u oblasti vladavine prava, uz uslov da se slabosti nastave rešavati i nakon članstva kroz takozvani Mehanizam saradnje i verifikacije, koji je omogućio postpristupni nadzor i redovno ocenjivanje napretka u pravosuđu i borbi protiv korupcije.

Ovaj nadzor trajao je čak 16 godina i završen je 2023.

Za Floriana Bibera postoje rešenja za moguće dileme država članica, a prema njegovom mišljenju, rešenje je u prelaznom periodu koji bi omogućio novim članicama da sprovedu reforme i nakon pristupanja.

Prema njegovim rečima, prijem Crne Gore i možda drugih zemalja regiona poslao bi signal da region ima budućnost u EU.

„Takav politički projekat mora da ubedi skeptike među državama članicama i mora da uključi održive mehanizme kako bi se obezbedilo da buduće članice poštuju vladavinu prava“, ocenjuje Biber.

Međutim, on smatra da čak i ako neka nova članica ispuni sve kriterijume, nema garancije da neće biti problema.

Takve situacije su se već dogodile u Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj nekoliko godina nakon ulaska u EU, kada su se pojavili problemi sa nezavisnošću pravosuđa i vladavinom prava, jer su vlasti često pokušavale da utiču na sudove, ograniče slobodu medija i oslabe kontrolu nad nezavisnim institucijama.