Ko je Darko Durović, Crnogorac sa vezama sa Rusima uhvaćenim nakon istrage FBI-ja i dvojice bivših srpskih paravojnih pripadnika iz rata na Kosovu?

Priština, 30. mart 2026. 8:03

Istraga koju je objavio Insajder otkrila je mrežu ruskih operacija na Zapadu, fokusirajući se na crnogorskog dvojnog državljanina, Darka Durovića (ili Đurovića), za koga se sumnja da je delovao kao terenski operativac za rusku obaveštajnu jedinicu.

Prema izveštaju, Durović je bio bliski saradnik ruskog oficira Denisa Alimova, povezanog sa strukturom poznatom kao „Centar 795“, jedinicom osumnjičenom za osetljive operacije koje uključuju nadzor, sabotažu, otmice i ciljana ubistva.

Alimov je imao kontakte sa osobama poznatim zapadnim bezbednosnim službama, uključujući Dejana Berića i Davora Savića, koji su ranije bili povezani sa paravojnim grupama tokom rata na Kosovu, a sada su regruteri plaćenika za rusku vojsku u Ukrajini. Obojica su dugo bili meta zapadnih obaveštajnih agencija.

Prema izveštaju, Durović je možda regrutovan preko ovih veza, uprkos činjenici da je bio pod nadzorom američkih vlasti.

Dokumenti koje je istraga navela ukazuju na to da je Durović igrao aktivnu ulogu u identifikovanju i praćenju čečenskih disidenata u Sjedinjenim Državama, sa ciljem njihove otmice ili eliminacije. Za svaku metu, navodno su nuđene isplate do 1,5 miliona dolara, opisane kao „deportacija u Rusiju“, dok su u drugim slučajevima nagrade mogle dostići i do 10 miliona dolara, „živih ili mrtvih“.

Jedna od meta pomenutih u komunikacijama bio je bivši premijer čečenske vlade u egzilu, Ahmed Zakajev.

Prema istrazi, u komunikaciji od 28. novembra 2024. godine, Durović je izvestio Alimova da ne može da potvrdi lokaciju mete u Njujorku, jer se nalazi u Crnoj Gori, planirajući da se vrati u Sjedinjene Države 20. decembra kako bi nastavio potragu.

Izveštaj takođe pokreće pitanja o finansiranju mreže, povezujući je sa moćnim poslovnim i bezbednosnim ličnostima u Rusiji, uključujući milijardera Andreja Bokareva i šefa Rosteha Sergeja Čemezova. Finansijska struktura je opisana kao slična modelu koji je ranije koristio Jevgenij Prigožin, kombinujući državne i privatne interese u tajnim operacijama.

Istraga navodi da je jedinica, prvobitno fokusirana na rat u Ukrajini, proširila svoje aktivnosti na Evropu i SAD, ciljajući protivnike ruskog režima.

U međuvremenu, Denis Alimov je u pritvoru u Kolumbiji, gde se suočava sa optužbama za zaveru za ubistvo, otmicu i podršku terorizmu, sa kaznama koje mogu dostići i doživotnu zatvorsku kaznu. Uhapšen je 24. februara 2026. godine u Bogoti, koristeći lažni identitet i nebiometrijska dokumenta.

Prema izveštaju, istrazi je takođe pomogla analiza presretnutih komunikacija, uz upotrebu šifrovanih aplikacija i Gugl prevodioca koji omogućavaju vlastima da prate poruke dok su podaci prolazili kroz servere dostupne po sudskom nalogu.

Alimov, opisan kao veteran elitne jedinice FSB Alfa i sa iskustvom u OMON-u i Čečeniji, osumnjičen je da deluje u istim mrežama koje su takođe povezane sa poznatim ličnostima u ruskim bezbednosnim službama.

Istraga Insajdera predstavlja ovu mrežu kao jedan od najsloženijih primera sumnjivih ruskih obaveštajnih operacija u inostranstvu, kombinujući državne strukture, paravojne snage i privatno finansiranje.