Godišnjica NATO bombardovanja u Srbiji praćena dezinformacijama i porukama ratnih zločinaca

Priština, 25. mart 2026. 07:26

„Milosrdni anđeo“ sravnio je Srbiju sa zemljom, „Branili smo domovinu i zadivili svet“.

Ovi naslovi, kao i poruke osuđenih ratnih zločinaca, prate izveštaje dnevnih novina i tabloida u Srbiji povodom 27. godišnjice početka NATO bombardovanja srpskih vojnih i policijskih ciljeva u bivšoj Jugoslaviji.

Bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine i trajalo je 78 dana sa ciljem sprečavanja zločina srpske policije i vojnih jedinica nad albanskim civilima na Kosovu, što je dokazano odlukama Međunarodnog suda u Hagu

Izveštaji o zločinima i proterivanju albanskog stanovništva koji su prethodili bombardovanju ne pominju se u medijima povezanim sa vladom u Srbiji, a odsutni su i iz izjava srpskih zvaničnika.

Iako država nikada nije sastavila zvaničan spisak žrtava NATO bombardovanja, vlada govori o „hiljadama poginulih“.

Prema registru imena žrtava, koji su 2014. godine objavili nevladini fondovi za humanitarno pravo (HLF) u Srbiji i na Kosovu, u napadima NATO-a živote je izgubilo 450 civila i 305 pripadnika oružanih snaga.

„Zloupotreba sećanja“

Tumačenje događaja od pre 27 godina na stranicama nekih medija u Srbiji daju oni koji su osuđeni za ratne zločine u Hagu.

„Ovo je zloupotreba sećanja i komemoracije sa ciljem poricanja albanskih žrtava“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RFE/RL) Marko Milosavljević iz nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava.

Vladimir Lazarević je dao intervju dnevnim novinama Politika povodom godišnjice bombardovanja, opisujući intervenciju NATO-a kao „neviđeni zločin“.

Lazarević je bivši general Jugoslovenske vojske koji je u Hagu osuđen na 14 godina zatvora zbog zločina nad albanskim civilima na Kosovu 1999. godine.

Tribunal ga je 2009. godine proglasio krivim po komandnoj odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti, koji su uključivali proterivanje i prisilno raseljavanje albanskih civila sa Kosova.

Nakon odsluženja kazne, vratio se u Srbiju 2015. godine vladinim avionom i dočekali su ga ministri. Kasnije je dobio posao predavača na Vojnoj akademiji, a zatim i titulu počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije.

Neki mediji su takođe dali medijski prostor za tumačenje događaja iz 1999. godine Nikoli Šainoviću, bivšem potpredsedniku jugoslovenske vlade i osuđenom od strane Haga.

Šainović je u Hagu osuđen na 18 godina zatvora zbog prisilnog raseljavanja, proterivanja, ubistava i progona albanskog stanovništva sa Kosova u prvoj polovini 1999. godine.

Unapređenje osuđenih ratnih zločinaca je u skladu sa državnom politikom u Srbiji.

Godinama su ih vlada i mediji bliski njoj nazivali „herojima“, dok je ministar pravde Srbije, Nenad Vujić, 2025. godine rekao da država mora da pokaže da stoji iza svih osuđenih u Hagu.

Neki mediji koriste termin „Milosrdni anđeo“ za vojnu intervenciju NATO-a, iako je zvanični naziv operacije bio „Operacija Savezničke snage“.

Šta je prethodilo bombardovanju?

REL je pitao stanovnike Beograda šta misle da je razlog bombardovanja.

Petar naglašava da je pravi razlog bio „da Srbija ne bude jaka u regionu“.

Milka je za RE rekla da su bombardovanja počela „bez razloga“.

„Cilj je bio samo da se uništi zemlja i dovedu strane trupe“, tvrdila je.

Radoslav kaže da je moguće da se tada „desilo nešto što nije trebalo“, ali da „reakcija nije bila prikladna“.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava naglašava da njihovo istraživanje pokazuje da oko 80 odsto mladih u Srbiji ne zna za ratne zločine gde su počinioci (pripadnici srpskih oružanih snaga) utvrđeni.

„Ovo se posebno odnosi na rat na Kosovu i u Bosni i Hercegovini (1990-ih)“, kaže on.

Bombardovanju NATO-a 1999. godine prethodio je Kosovski rat (1998–1999), u kojem je ubijeno oko 13.000 ljudi, uglavnom Albanaca, dok su hiljade nestale.

Tadašnji generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, odobrio je vazdušne napade nakon neuspešnih pokušaja međunarodne zajednice da ubedi bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića da potpiše prekid vatre.

Činjenice o broju žrtava

U bombardovanjima je poginula 261 osoba na teritoriji Srbije, 10 u Crnoj Gori i 484 na Kosovu, prema podacima Fonda za humanitarno pravo.

Među civilnim žrtvama, najveći broj je bio albanskog porekla: 217.

Takođe je poginulo 205 civila srpskog i crnogorskog porekla, 14 romskog i 14 civila drugog porekla.

Tokom vazdušne kampanje uništeni su vojni objekti u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, kao i sistemi komandovanja i kontrole, protivvazdušna odbrana, infrastruktura.