Osmani se obraća Ustavnom sudu u vezi sa CIK-om

Priština, 24. mart 2026. u:59

Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, obratila se Ustavnom sudu kako bi razjasnila pitanje imenovanja članova Centralne izborne komisije.

Ustavna dilema, prema kabinetu predsednice Osmani, jeste zato što su stranke iznele više predloga nego što Ustav predviđa.

Podržite KOENA. Zaštitite istinu.

Profesionalno novinarstvo je javni interes. Vaša podrška mu pomaže da ostane nezavisno i kredibilno. Doprinesite i vi. 1 evro čini razliku.

„Predsednica Osmani se obratila Ustavnom sudu povodom ovog pitanja. Čim dobije odgovor, imenovanje će se nastaviti. U trenutnim okolnostima, parlamentarne grupe su iznele više predloga nego što je predviđeno Ustavom, stoga Sud mora da razjasni ovo pitanje pre nego što nastavi dalje“, navodi se u odgovoru KOENU iz kabineta predsednice.

Pokret Samoopredeljenje predložio je tri kandidata za predstavnika u CIK-u, iako Ustav kaže drugačije. Izvori KOHË-a su rekli da je Alban Krasnići predložen za još jedan mandat, dok su nova imena Violeta Emini i Njazi Isaku. Ustav navodi da šest članova CIK-a imenuje 6 najvećih parlamentarnih grupa koje nemaju rezervisana mesta. A ako u Skupštini ima manje parlamentarnih grupa, Ustav kaže da najveće grupe mogu imenovati dodatne članove. Izvori KOHË-a su rekli da je PDK predložio Ilira Gašija i Rašita Ćalaja za članove CIK-a, Samija Hamita iz DSK i Muharema Nitaja iz AAK-a. Prema ovim izvorima, iz turske zajednice je predložen samo član koji je služio u tekućem mandatu, dok su ostali nova imena.

Slično tome, 2021. godine, kada je Samoopredeljenje osvojilo 50 odsto glasova, insistiralo je na predlaganju tri kandidata, ali je predsednica Osmani imenovala dva.

Bivši predsednik Hašim Tači je takođe odložio imenovanje članova CIK-a nekoliko meseci nakon izbora 2017. godine.

To je urađeno na osnovu toga što nije bilo jasno kako treba imenovati članove CIK-a nakon rezultata izbora, kada je pobednik bila koalicija PAN koju čine tri stranke, PDK, AAK, NISMA, koja je takođe tražila tri člana u CIK-u.

Iako Ustavni sud nije razmatrao Tačijev zahtev, kasnije jeste razmatrao njegove odluke o imenovanju članova, po dva za svaku od tri parlamentarne grupe, za koje je utvrđeno da su u skladu sa Ustavom.

Bivši predsednik CIK-a i univerzitetski profesor Mazlum Baraliju kaže da zahtev Pokreta za opredeljenje za tri predstavnika u CIK-u nema pravni osnov.

„Sličnih pokušaja političkih subjekata, ne samo Samoopredeljenja, bilo je i ranije, ali oni nisu odobreni. Postojala je i inicijativa u Ustavnom sudu kao zahtev da se obrati, ali nije se obratio jer nema šta da se reši jer je Ustav jasan i oporezuje, kao u članku koji sam gore pomenuo, koliko i kome pripadaju“, rekao je Baraliju.

Prema Zakonu o opštim izborima, imenovanje članova CIK-a mora se izvršiti najkasnije 60 dana nakon overe rezultata.

Zakonski rok u kojem predsednica Vjosa Osmani mora da imenuje ili odbije kandidate političkih subjekata za nove članove CIK-a je već istekao.

Predsednica je 9. marta zatražila od političkih stranaka predloge za članove CIK-a. Imali su rok do 16. marta da odgovore na zahtev predsednika sa imenima kandidata. Nakon što je primila nominacije, predsednik je imao 5 dana da imenuje predložene kandidate ili ih odbije.