Događaji iz marta 2004. i srpski projekat za podelu Kosova

Priština, 24. mart 2026. 08:42

Infrastruktura i ilegalna kontrola severa (2000–2004)

Nakon rata na Kosovu, situaciju je karakterisala ne samo institucionalna tranzicija i uspostavljanje vlasti od strane međunarodnih misija, već istovremeno i uspostavljanje paralelne stvarnosti od strane ilegalnih srpskih struktura u srpskim enklavama, posebno na severu Kosova. Izveštaji međunarodnih organizacija, uključujući Međunarodnu kriznu grupu (MKG), jasno su opisali ove fenomene i, zbog toga, 2002. godine su razjasnili uticaj i finansiranje Srbije za podelu Kosova.

Ova grupa je eksplicitno zahtevala pritisak na Beograd da prestane da podržava paralelne strukture u severnoj Mitrovici. Izveštaj je istakao infiltraciju Beograda na Kosovo i finansiranje paralelnih struktura, uključujući grupu „Čuvari mosta“ u njenom centru. U izveštaju je naglašeno da je finansiranje direktno sprovelo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije i da je to predstavljalo kršenje Rezolucije 1244 UN. U istom izveštaju je takođe istaknuta činjenica da je Međunarodna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u to vreme imala poteškoća u uspostavljanju svoje vlasti preko Ibra, zbog prisustva paralelnih srpskih institucija koje je finansirao Beograd.

MKG je pozvala međunarodnu zajednicu da uslovi finansijsku pomoć Srbiji prestankom podrške paralelnim strukturama. Takođe je predložila da se Srbiji, zbog ovih postupaka, uskrati članstvo u Savetu Evrope, u Partnerstvu za mir sa NATO-om i u sporazumima sa EU. Analitičari izveštaja tvrdili su da Beograd ne bi sarađivao u tom pogledu bez ozbiljnog međunarodnog pritiska, jednakog onom koji je korišćen za obezbeđivanje saradnje sa Haškim tribunalom, jer je politička stabilnost na Kosovu bila ugrožena.

Ovaj izveštaj je detaljno analizirao, u to vreme, napore Srbije da podeli i kantonizuje Kosovo, identifikujući ih kao strategije Beograda da drži sever pod kontrolom i diktira konačni status Kosova. U izveštaju je naglašeno da je Mitrovica de fakto podeljena i da je cilj Beograda konačna podela pokrajine. Plan kantonizacije, kako ga je predložio Beograd, imao je za cilj formalnu geografsku podelu kroz sistem „samouprave“, gde bi, prema ovom planu, Srbi kontrolisali 30 procenata teritorije Kosova, podeljene u pet kantona. Predlog je čak uključivao podelu po bosanskom modelu i stvaranje „entiteta“.

Srbi koji su najviše promovisali ovu ideju bili su od srpske vlade do onih na pozicijama moći na Kosovu. Lista je počela sa Vojislavom Koštunicom, tadašnjim premijerom; Nebojšom Čovićem, potpredsednikom Vlade Srbije i šefom koordinacionog centra za Kosovo; Branislavom Krstićem, zamenikom direktora koordinacionog centra i autorom članaka na kojima su se zasnivali Čovićevi predlozi za kantonizaciju; Oliverom Ivanovićem, tadašnjim članom koalicije „Povratak“; Markom Jakšićem, potpredsednikom stranke DSS i radikalnim liderom na severu; i Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, koji je, zajedno sa Jakšićem, izbegavao saradnju sa UNMIK-om i zahtevao podelu itd. Cilj je uvek bio da se predstavi da multietničnost ne funkcioniše.

U to vreme, MKG je izvestio da je Beograd samo u prvih osam meseci 2001. godine uložio preko 50 miliona evra u Kosovo. Prema rečima novinara, Svetska banka bi trebalo da prestane da pruža pomoć srpskom budžetu, jer je novac banke indirektno završio u finansiranju paralelnih struktura.

Koliko su ove paralelne strukture bile moćne i neranjive pokazuje činjenica da je u sukobu između bande Slavoljuba Jovića „Pagija“, pripadnika Čuvara mosta, i UNMIK policajaca, 26 njih je povređeno.

Sve je to predstavljalo strukturnu provokaciju i stvaranje situacija koje su dovele do podele Kosova kroz paralelne strukture, sisteme segregacije, grupe koje su održavale napetu situaciju kroz sukobe, barikade na putevima, sukobe na mostovima itd.

Neredi iz marta 2004. i indikacije o umešanosti Srbije

Drugi izveštaji iz tog vremena takođe su isticali element težnji Srbije ka kantonizaciji Kosova ili njegovoj podeli. U izveštaju „Human Rights Watch“ o neredima iz marta 2004. godine, ocenjeno je da je na albanskoj strani postojala velika zabrinutost zbog uspostavljanja „paralelnih institucija“ od strane Beograda. Prema izveštaju, strah je takođe pojačan neuspehom UNMIK-a da ospori ove strukture, što je omogućilo Beogradu da sprovede kantonizaciju Kosova.

U istom izveštaju su pomenuti i Čuvari mosta kao grupa koja je u svakom slučaju bila početna tačka za nasilje, a kafić „Dolce Vita“, koji se nalazi u blizini mosta, identifikuje kao mesto njihovog sastanka.

Nebojša Čović je u jednom intervjuu govorio o operaciji