Nemački poslanik kritikuje ćutanje o Albancima u Srbiji i podržava članstvo Kosova u SE

Berlin, 13. jul 2025.

Poslanik nemačkog Bundestaga iz SPD-a, Adis Ahmetović, govorio je za DW o nedostatku pažnje prema Albancima u južnoj Srbiji, o sećanju na genocid u Srebrenici, kao i o podršci koju pruža Kosovu u procesu evropskih integracija.

G. Ahmetoviću, u petak ste održali govor u Bundestagu povodom Dana sećanja na Srebrenicu. Lično ste pogođeni ratom u Bosni – posmrtni ostaci vašeg dede pronađeni su u masovnoj grobnici i identifikovani tek 2016. godine. Kako ste doživeli ovu debatu?

Ahmetović: Veoma sam zahvalan što je u nemačkom Bundestagu održana dogovorena debata o ovom događaju. Nismo obeležili samo 30. godišnjicu genocida u Srebrenici, već smo po prvi put obeležili i Međunarodni dan sećanja na ovaj zločin. Prošle godine je nemačka vlada, u saradnji sa Ruandom, uspela da obezbedi većinu u Generalnoj skupštini UN da se ovaj dan proglasi međunarodnim danom sećanja. Ova debata je bila neophodna. I 30 godina kasnije, još uvek postoje politički akteri na Zapadnom Balkanu – u Bosni i Hercegovini, ali i u Beogradu – koji negiraju genocid, pokušavaju da iskrive istoriju i veličaju ratne zločince poput Ratka Mladića i Radovana Karadžića. To je neprihvatljivo. Imamo odgovornost – prema žrtvama, njihovim porodicama i celom regionu.

Srebrenica je bila genocid na evropskom tlu. Koje pouke se mogu izvući za sadašnju situaciju na Zapadnom Balkanu – posebno u Kosovu?

Ahmetović: Moramo pažljivo i kontinuirano pratiti situaciju na Zapadnom Balkanu. Politika prema Balkanu ne sme biti stvar trenutnih interesa – ona mora biti trajni deo naše spoljne politike. Zato redovno pratim razvoj događaja u regionu – u Albaniji, Srbiji i na Kosovu. Naš cilj je stabilnost regiona. Za Kosovo to konkretno znači: želimo da ova zemlja postane članica Saveta Evrope što je pre moguće – da je do SPD-a, to bi se dogodilo juče, a ne sutra. Srebrenica nas svakodnevno podseća da Zapadni Balkan nije periferija, već centralni deo Evrope. Mnogi ljudi sa Balkana danas žive u Nemačkoj, dobro su integrisani i nemački su državljani. I to nas obavezuje. Region mora biti sastavni deo naše spoljne i bezbednosne politike – i to je stvarnost pod ovom vladom, naročito kada je reč o Kosovu.

Prema našim informacijama, u Bundestagu je bilo pokušaja da se usvoji rezolucija o Srebrenici. Zašto ta inicijativa nije uspela?

Ahmetović: Mogu sa sigurnošću reći da smo danas uspeli dostojanstveno da obeležimo Međunarodni dan genocida u Srebrenici – na način i u okviru koji odgovara ozbiljnosti ove teme. Održao sam lično govor i stavio simboličan cvet sećanja na rever sakoa – kao jasan znak solidarnosti. Još jedan snažan signal bila je prisutnost dvojice preživelih genocida. Pored ambasadora Bosne, prisutan je bio i ambasador Kosova, moj politički partner Faruk Ajeti – diplomata koji ovde u Nemačkoj radi odličan posao. Takođe želim da naglasim: poslanička grupa SPD-a u Bundestagu usvojila je sopstveni stav povodom 30-godišnjice i Prvog međunarodnog dana sećanja na Srebrenicu – i to jednoglasno. To je bio samo početak. Sledeće godine dolazi drugi dan sećanja – zatim treći, četvrti – i mi ćemo pojačati i unaprediti naše angažovanje.

Pomenuli ste Savet Evrope. Postoji li konkretan plan da se članstvo Kosova stavi na dnevni red Komiteta ministara?

Ahmetović: Ne mogu da navedem konkretan datum, jer bi to bilo neodgovorno. Ali kao portparol za spoljnu politiku poslaničke grupe SPD – zajedno sa kolegom Frankom Švabeom – učinićemo sve da ostanemo na našem kursu. Želimo da Kosovo postane članica Saveta Evrope. Bili smo razočarani što to nije postignuto u prošlom sazivu, iako je postojala strateška prilika. Da je bilo više pritiska, možda bi se dogodilo. Ipak, ne smemo da odustanemo. Na jubileju Saveta Evrope u Bundestagu jasno sam rekao: Moja želja je da Kosovo, ova mlada demokratija, što pre postane punopravna članica – da je do nas iz SPD-a, bilo bi to juče, a ne sutra.

Na koga je trebalo izvršiti veći pritisak prošle godine?

Ahmetović: Nemačka vlada je trebalo da izvrši veći pritisak na države članice Saveta Evrope. Neke zemlje su bile protiv. Ali Nemačka danas ima veću težinu u Evropi – i treba da delujemo sa samopouzdanjem, ali i sa poniznošću. Kao SPD ćemo se pobrinuti da vlada bude aktivnija po tom pitanju. Ministar spoljnih poslova g. Vadeful je i sam rekao da Kosovo treba da postane stalna članica Saveta Evrope. Podsetićemo ga na to obećanje – i ocenjivaćemo ga prema tome.

Još jedna garancija mira je članstvo u EU. Albanija i Crna Gora se nadaju članstvu do 2030. godine. Da li je to realno? I često čujemo o „asociranom članstvu“. Šta se podrazumeva pod tim pojmom?

Ahmetović: Jedna od najvećih pouka iz genocida u Srebrenici je: proces integracije šest zemalja Zapadnog Balkana koje još nisu članice EU mora ozbiljno da se ubrza. Ako želimo stabilnost i trajnu bezbednost u regionu, te zemlje – uključujući i Kosovo – moraju imati realnu, transparentnu i iskrenu perspektivu članstva. I još nešto: članstvo u NATO-u je jednako važno kao i u EU. Obe dimenzije – politička integracija i kolektivna bezbednost – usko su povezane. Bez bezbednosti nema ničega. Ljudi nisu napustili Balkan devedesetih zbog boljeg posla. Pobeći su zbog rata, progona, proterivanja i zločina. Da se to nikada više ne ponovi, potrebna je trajna uključenost u EU i NATO. Ne mogu da kažem kada će se to desiti. Ali mogu da vam obećam: kao predstavnik SPD-a za spoljnu politiku, daću sve od sebe da ta perspektiva postane stvarna. Takođe je istina da same države – Kosovo, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija – moraju da obave svoje „domaće zadatke“. Odgovornost je obostrana.