Kurti: Murat Jašari bi bio pravi izbor za predsednika

Priština, 1. mart 2026. 15:57

Premijer Aljbin Kurti, na sastanku Generalnog saveta, govorio je o pitanju predsednika, ističući da bi ličnost Murata Jašarija bila „pravo rešenje u pravo vreme“.

Kurti je naglasio da bi takva ličnost iz porodice Jašari bila prihvatljiva za ceo politički spektar zemlje.

„Takva ličnost, nesumnjiva za sve, svakako bi bio kandidat iz amblematične porodice Jašari. Moje uverenje je bilo i nastavlja da bude da bi ličnost, profesor i ličnost poput Murata Jašarija uživala podršku celog političkog spektra. To bi bila čast za Republiku, stabilnost za instituciju i bezbednost za naciju“, izjavio je on.

Kurti je dodao da trenutne geopolitičke okolnosti, uključujući rat u Ukrajini, tenzije na Bliskom istoku i pretnje iz Srbije, zahtevaju trenutak razmišljanja i ličnost koja može da se suoči sa izazovima zemlje.

„Geopolitičke okolnosti, od rata u Ukrajini, sukoba na Bliskom istoku, kao i uzastopnih napada iz Srbije, uključujući terorističku agresiju u Banjskoj, teroristički napad na kanal Ibar-Lepenac i svakodnevne pretnje našeg severnog suseda, zahtevaju trenutak razmišljanja i ličnost koja može da izdrži oluje sa kojima se naša zemlja može suočiti. U teškim vremenima, pronašli smo podršku i inspiraciju kod porodice Jašari, baš kao što smo je pronašli kod vrhovnog komandanata Adema Jašarija, stoga bi danas izbor profesora Murata Jašarija bio pravi izbor u pravo vreme“, dodao je.

Kurti je takođe podvukao važnost institucionalnog i odgovornog procesa u izboru predsednika.

Pomenuo je posvećenost koju je Vlada pokrenula nakon svog formiranja, s obzirom na kratko vreme i važnost postizanja političkog konsenzusa.

Kurti je takođe podvukao važnost institucionalnog i odgovornog procesa u izboru predsednika.

Pomenuo je posvećenost koju je Vlada pokrenula nakon svog formiranja, s obzirom na kratko vreme i važnost postizanja političkog konsenzusa.

„Nakon formiranja vlade, započeli smo intenzivno angažovanje u ovom procesu, uzimajući u obzir kratko vreme koje imamo na raspolaganju, ali uvek bez zaboravljanja suštinske činjenice da je za izbor predsednika potrebno 80 glasova u Skupštini. Bio sam svestan da Pokret Samoopredeljenje sam po sebi nema potreban broj glasova, nema 80 glasova. Iz tog razloga, odmah sam uspostavio kontakte sa liderima dve najveće opozicione stranke, kako bismo razgovarali o načinima za prevazilaženje ovog izazova na institucionalan i odgovoran način. Sastanci su bili konstruktivni i u početku je postojao dogovor da zemlji treba ujedinjujuća figura“, rekao je Kurti.

Dalje je objavio da je na drugom sastanku sa liderom Demokratske partije Kosova (PDK), Bedrijem Hamzom, objavljeno da PDK vidi mogućnost da sledeći predsednik dođe iz redova ove stranke.

Prema njegovim rečima, ako se ne može pronaći ujedinjujuća figura koja pruža široku podršku, druga opcija je da svaki entitet predloži svog kandidata i kandiduje se u Skupštini Kosova.

Uz sve ovo, nakon drugog sastanka sa liderom PDK-a, Bedrijem Hamzom, obavešten sam stavom njihovog rukovodstva da smatraju da predsednik od sledeće nedelje treba da bude iz PDK-a. Na osnovu ovog stava, mislim da kandidat može biti iz bilo kog entiteta, ali na kraju krajeva, izbor za predsednika nije garantovan stranačkom pripadnošću već glasovima u Skupštini. „Ako ne uspemo da pronađemo ujedinjujuću figuru koja obezbeđuje podršku najmanje 80 poslanika, onda je jedna od preostalih opcija da svaki entitet predloži svog kandidata stranke i da svi podnesu zahtev za takmičenje u parlamentu“, rekao je Kurti.

Takođe je najavio da će se sutra sastati sa liderom DSK, Lumirom Abdidžikuom, kako bi razgovarali o ovom pitanju i ovom procesu.

Premijer Kurti je takođe izjavio da ako se entiteti dogovore o otvorenom takmičenju, onda će i Pokret Samoopredeljenje imati svog kandidata.

Prema Kurtiju, važno je da se zemlja ne podvrgne još jednom izbornom procesu.

Nasuprot tome, Murat Jašari, sin Rifata Jašarija, brata Adema Jašarija, i drugi članovi porodice, jasno su stavili do znanja ranije ove nedelje da nemaju ambicije za funkciju predsednika i da bi takvu poziciju razmatrali samo u slučaju vanrednog ili ratnog stanja.

U međuvremenu, aktuelna predsednica, Vjosa Osmani, rekla je da želi još jedan mandat, ali… Pokroviteljstvo veroispovesti, koje ju je nominovalo za prvi mandat, sada ne pominje njeno ime.

Čak ni opozicione stranke izgleda nemaju glasove za nju, jer su je povremeno kritikovale zbog pristrasnosti u korist Kurtijeve stranke.