Preživele žene Srebrenice žive u senci smrti

Srebrenica, 12.07.2025

Ove sedmice obeležena je 30. godišnjica jednog od najtežih masakara protiv čovečnosti – onog u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini. Tri decenije kasnije, žene koje su preživele masakr kažu da i dalje žive u senci smrti.

Tri decenije nakon što su im očevi, braća, muževi i sinovi nestali u najkrvavijem poglavlju rata u Bosni, preživele žene Srebrenice pronalaze malo utehe u tome što su uspele da izvuku ostatke svojih voljenih iz udaljenih masovnih grobnica i da ih sahrane na mestu njihovog poslednjeg počinka.

Žene Srebrenice danas mogu da žive u svom rodnom gradu, pored pojedinačnih grobova i kolektivnih memorijala koji ih podsećaju ne samo na tragediju, već i na ljubav i njihovu nepokolebljivu istrajnost u potrazi za pravdom za svoje izgubljene muškarce.

„Pronašla sam mir ovde, pored svojih voljenih. Kod kuće, često, posebno u sumrak, zamišljam da su još uvek tu, da su otišli na posao i da će se vratiti. Ta ideja, da će se vratiti, da sam im blizu, to me drži u životu. Nisam mogla da odem daleko od ovog mesta, nema te lepote koja bi me odvela ili mogla da se poredi sa životom ovde“, rekla je Fadila Efendić, preživela masakra.

Ubistva u Srebrenici bila su krvavi vrhunac rata u Bosni 1992–1995, koji je usledio nakon raspada Jugoslavije i podstakao teritorijalne ambicije koje su suprotstavile bosanske Srbe protiv dve druge glavne etničke grupe – Hrvata i Bošnjaka.

Dana 11. jula 1995, srpske snage su zauzele Srebrenicu, tada proglašenu „zaštićenom zonom“ pod zaštitom UN-a. Najmanje 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka bilo je odvojeno od svojih majki, sestara i supruga i brutalno ubijeno.

Oni koji su pokušali da pobegnu, progonjeni su po šumama i planinama oko nesrećnog grada. Žene i deca su ukrcani u autobuse i deportovani.

Egzekutori su pokušali da sakriju dokaze zločina tako što su tela žrtava zakopali u žurno iskopane masovne grobnice, koje su kasnije prekopane buldožerima i ostaci rasuti na više lokacija kako bi se prikrili tragovi.

Ali čim je rat završio, Efendić i druge žene koje su prošle isto, zaklele su se da će pronaći ostatke svojih najmilijih, vratiti ih u grad i obezbediti dostojnu sahranu.

Do danas je pronađeno skoro 90% onih koji su nestali nakon pada Srebrenice, zahvaljujući posmrtnim ostacima ekshumiranim iz stotina masovnih grobnica rasutih po istočnoj Bosni.

„Mi smo ispisale istoriju na belom mermeru nadgrobnih spomenika, i to je naš uspeh. Uprkos našoj boli, uprkos tome što nam se srca slamaju kada govorimo o našim sinovima, muževima, braći, našem narodu, našem gradu – odbile smo da dopustimo da ono što im se dogodilo bude zaboravljeno“, rekla je Kada Hatić, još jedna preživela.

Masakr u Srebrenici je proglašen genocidom od strane dva suda Ujedinjenih nacija.

Desetine žena iz Srebrenice svedočile su pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, doprinoseći osuđivanju skoro 50 visokih funkcionera bosanskih Srba, kojima je ukupno izrečeno više od 700 godina zatvora.

Nakon decenija borbe da svet ne poriče niti zaboravi istinu o onome što se dogodilo u Srebrenici, ove žene danas provode dane gledajući u retke uspomene iz svog ranijeg života – i zamišljajući svet koji je mogao da postoji.