Izveštaj SecuriMeter-a: Kosovo prvo u regionu po percepciji bezbednosti i pro-NATO orijentaciji, dok je Srbija poslednja

Priština, 25. februar 2026. 14:54

Samo 25 odsto građana Zapadnog Balkana zadovoljno je trenutnom ekonomskom situacijom, dok korupcija i nesigurnost ostaju među glavnim problemima u regionu.

Ovo su neki od glavnih nalaza izveštaja SecuriMeter 2025, godišnjeg istraživanja javnog mnjenja koje sprovodi Regionalni savet za saradnju (RCC).

Ovo je peto izdanje istraživanja SecuriMeter, sprovedeno od 30. maja do 18. juna 2025. godine, sa ukupno 6.007 ispitanika u šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), oko 1.000 ispitanika za svaku zemlju.

Izveštaj analizira percepcije o ličnoj i regionalnoj bezbednosti, ekonomiji, korupciji, migracijama, poverenju u institucije, kao i novim pretnjama kao što su sajber napadi, veštačka inteligencija i dezinformacije.

Ekonomska nesigurnost i široko rasprostranjena korupcija

Prema regionalnim prosečnim podacima za ZB6, samo 25 odsto građana izjavljuje da je zadovoljno ekonomskom situacijom, dok oko 45 odsto izražava nezadovoljstvo.

Glavne ekonomske zabrinutosti vezane su za troškove života (55,7%), inflaciju (52,8%), penzije (52,4%), niske plate i emigraciju ili depopulaciju (44%).

Korupciju kao široko rasprostranjenu doživljava 81 odsto ispitanika, dok 46 odsto veruje da se povećala u poslednje tri godine.

Ovi rezultati, prema izveštaju, pokazuju da se bezbednost ne posmatra samo u vojnom smislu, već je usko povezana sa ekonomskim blagostanjem i upravljanjem.

Regionalna bezbednost, Kosovo na prvom mestu

Samo 38,4 odsto građana vidi Zapadni Balkan kao bezbedan region, dok 48,6 odsto smatra svoju zemlju bezbednom za život.

Ova izražena razlika pokazuje da je percepcija lične i lokalne bezbednosti znatno pozitivnija od regionalne.

Samo 31 odsto ispitanika očekuje poboljšanje regionalne bezbednosti u narednih 12 meseci.

Izveštaj ističe velike razlike između zemalja regiona.

Kosovo prednjači po pitanju lične bezbednosti, gde 58,4 odsto građana smatra da je njihova zemlja bezbedna za život. Slede Crna Gora (54,8%), Severna Makedonija (54,6%) i Albanija sa oko 50 odsto.

S druge strane, Srbija ima oko 41 odsto, dok Bosna i Hercegovina ima najniži nivo lične bezbednosti, sa samo 32,5 odsto.

Takođe, kada je u pitanju regionalna bezbednost, Bosna i Hercegovina je najpesimističnija (25,1%), dok su Kosovo i Albanija među najoptimističnijima za Zapadni Balkan.

Strateška orijentacija i poverenje u institucije

Prema SecuriMeter-u za 2025. godinu, najveće poverenje na regionalnom nivou se daje NATO-u i Evropskoj uniji, dok poverenje u lokalne institucije, političare i medije ostaje nisko.

Kosovo i Albanija pokazuju snažnu prozapadnu orijentaciju, sa visokom podrškom NATO-u (do 53% u Albaniji).

Srbija, s druge strane, preferira potpunu neutralnost ili nesvrstanost (27,2%) i pokazuje značajan pad poverenja u državne institucije, kao i povećanje straha od unutrašnjeg sukoba tokom 2025. godine.

Bosna i Hercegovina se više oslanja na neutralnost i regionalnu saradnju, dok Crna Gora i Severna Makedonija deluju uravnoteženije.

Imigracija i nove pretnje

Mnogi građani imigraciju vide kao priliku za bolji život, ali istovremeno je prate strahovi od povećanog kriminala, nezaposlenosti i društvenih tenzija.

Među novim pretnjama, najveće zabrinutosti su vezane za krađu podataka na mreži, dezinformacije na društvenim mrežama i uticaj stranih ratova.

Prema izveštaju, 46 odsto ispitanika veruje da rat u Ukrajini negativno utiče na regionalnu bezbednost, što geopolitički kontekst čini važnim faktorom u percepciji građana.

„Bezbednosni jaz“ u regionu

Izveštaj SecuriMeter 2025 zaključuje da na Zapadnom Balkanu postoji svojevrsni „bezbednosni jaz“.

Zemlje sa jasnom zapadnom orijentacijom – Kosovo, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija – percipiraju više unutrašnje bezbednosti i stabilnosti, dok Srbija i Bosna i Hercegovina pokazuju viši nivo nesigurnosti, pesimizma i orijentacije ka neutralnosti ili izolaciji.

Prema Savetu za regionalnu saradnju (RCC), ovi nalazi naglašavaju potrebu da se bezbednosne politike u regionu bave ne samo tradicionalnim pretnjama, već i ekonomijom, vladavinom prava, borbom protiv korupcije i obnavljanjem poverenja građana u javne institucije.