Predsednici Republike: Istorijsko putovanje od Rugove i Tačija do Jahjage i Osmani

Priština, 25. februar 2026. 12:02

Kosovom, u periodu nakon oslobođenja i sticanja nezavisnosti od Srbije, rukovodile su istaknute i manje istaknute političke ličnosti koje su obavljale funkciju predsednika.

Ukupno 7 ličnosti je obavljalo ovu funkciju. Dve od njih su bile žene, a pet muškarci. Takođe, dvoje su obavljali ovu funkciju veoma kratko – samo nekoliko meseci (Jakup Krasnići i Bedžet Pacoli), a ostalih pet nekoliko godina – Ibrahim Rugova, Fatmir Sejdiu, Atifete Jahjaga, Hašim Tači i Vjosa Osmani Sadriu.

Ostavili su različite tragove u procesima izgradnje države, dok je svaki mandat obeležio važne istorijske trenutke.

Ibrahim Rugova (4. mart 2002 – 21. januar 2006)

Dr Ibrahim Rugova, koga njegove pristalice iz stranke DSK smatraju „ocem nacije“ i centralnom figurom pokreta za nezavisnost tokom 1990-ih, bio je prvi posleratni predsednik Kosova, koji je služio od marta 2002. do 21. januara 2006. godine. Izabran je na ovu funkciju i napustio je nakon smrti, u vreme kada je zemlja bila pod međunarodnom upravom UN.

Rugova je bio poznat kao političar koji se bavio izgradnjom demokratskih institucija u posleratnom Kosovu. Osnovao je Grupu jedinstva, koja se suočila u pregovorima o statusu Kosova, koje je predvodio Marti Ahtisari, a koji su završeni predlogom za nadgledanu nezavisnost iz 2007. godine. Rugova nije dočekao proglašenje nezavisnosti, jer je umro 21. januara 2006. godine.

Fatmir Sejdiu (10. februar 2006. – 27. septembar 2010.)

Rugovina smrt je omogućila Fatmiru Sejdiuu da ga nasledi na mestu predsednika, koje je obavljao od 10. februara 2006. do 27. septembra 2010. Tokom njegovog mandata, Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, dobilo je veliko međunarodno priznanje, ojačalo svoj položaj nezavisne zemlje i priznato od strane Međunarodnog suda pravde 2010. godine. Podneo je ostavku u septembru 2010. godine nakon presude Ustavnog suda o nespojivosti funkcija.

Jakup Krasnići (27. septembar 2010. – 22. februar 2011.)

Jakup Krasnići je obavljao funkciju predsednika Skupštine oko 4 meseca, nakon što je stvoren institucionalni vakuum.

Bedžet Pacoli (22. februar 2011 – 30. mart 2011)

Bedžet Pacoli je izabran za predsednika 22. februara 2011. godine, ali je Ustavni sud proglasio njegov mandat nevažećim zbog proceduralnih povreda i on je ostao na funkciji samo nešto više od 30 dana.

Atifete Jahjaga (7. april 2011 – 7. april 2016)

Atifete Jahjaga je izabrana za predsednicu u aprilu 2011. godine i obavljala je ovu funkciju tokom punog ustavnog mandata od 5 godina. Pamtiće se kao prva žena predsednica Republike Kosovo i prva koja je završila puni mandat.

Hašim Tači (7. april 2016 – 5. novembar 2020)

Hašim Tači, poznat po svojoj ulozi tokom rata na Kosovu i kao jedna od glavnih političkih ličnosti posle 1999. godine, izabran je za predsednika 7. aprila 2016. godine. Podneo je ostavku 5. novembra 2020. godine nakon što je Specijalizovano veće potvrdilo optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Vjosa Osmani (4. april 2021 – danas)

Nakon Tačijeve ostavke, Vjosa Osmani je postala vršilac dužnosti predsednika, a potom je izabrana za predsednicu sa punim ovlašćenjima 4. aprila 2021. godine. Ona je druga žena predsednica Kosova i njen mandat trenutno traje.

Prema Ustavu, predsednik Kosova je šef države, predstavlja zemlju na međunarodnom nivou, potpisuje zakone i vodi spoljnu politiku, dok su izbori indirektni od strane Skupštine, a mandat traje pet godina.