Srbija i Crna Gora kao poligoni za obuku ruskih službi

Priština, 24. februar 2026. 8:50

Paravojni kampovi, širenje rasne i verske mržnje, špijunaža u Evropi, praćenje ruskih opozicionih aktivista i utočište za proterane ruske diplomate.

Ovo su neke od afera koje povezuju Rusiju sa Srbijom.

Srpske vlasti, koje održavaju prijateljske veze sa Kremljom, do danas nisu rasvetlile nijednu od njih.

„Označavanje ruskih struktura kao inspiratora ili organizatora značilo bi otvoreno zaoštravanje odnosa sa Rusijom“, kaže za Radio Slobodna Evropa Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Beograd se oslanja na Moskvu, ne samo zbog protivljenja nezavisnosti Kosova, već i zbog zavisnosti od gasa.

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu.

Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od početka rata, uprkos pozivima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da se Beograd distancira od Moskve.

„Prisustvo ruskih službi u Srbiji signal je, kako Zapadu tako i domaćim akterima, da Rusija i dalje ima pristup i uticaj u Srbiji“, dodaje Bjeloš.

Kampovi za obuku

Slučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog u blizini reke Drine u zapadnom delu Srbije u septembru 2025. godine, i dalje je u fazi istrage.

„Osumnjičeni su saslušani, svedoci ispitani. U toku su potrebna veštačenja“, saopštilo je za Radio Slobodna Evropa Više javno tužilaštvo u Šapcu.

Ovo tužilaštvo vodi istragu protiv Lazara Popovića iz Beograda i Save Stevanovića iz Loznice.

Dana 6. februara Popoviću je pritvor zamenjen merama obezbeđenja, rečeno je Radiju Slobodna Evropa iz Višeg suda u Šapcu, dok je Stevanović pušten 17. oktobra, nakon saslušanja svedoka.

Srbija i Bosna i Hercegovina nastavljaju istrage o ruskim paravojnim kampovima.

Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, organizovana u turističkom objektu „Sunčana reka“, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda na dan izbora, 28. septembra 2025. godine.

Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije, Nenadom Popovićem.

Lazar Popović je ranije bio njegov savetnik, dok je Stevanović najpre bio član Srpske narodne partije Popovića, a potom „Zdrave Srbije“ – dela vladajuće koalicije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kasnije da su srpske vlasti utvrdile da su u kampu bila tri ruska državljanina.

Međutim, kamp nije povezao sa ruskim obaveštajnim službama.

Rusija se zvanično ne pominje ni u saopštenjima srpske policije i tužilaštva.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je tokom borbeno-taktičke obuke u „Sunčanoj reci“ učestvovalo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U okviru istrage u Moldaviji privedeno je više od 70 osoba, a većina se sumnjiči da su obučavani u Srbiji.

Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizaciju Moldavije uoči parlamentarnih izbora 28. septembra, na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju.

Iz Kancelarije tužioca Moldavije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa o fazi istrage i eventualnim novim podacima.

Rusija je negirala umešanost u izborni proces u Moldaviji.

Sud u Moldaviji je, u međuvremenu, osudio tri osobe zbog organizovanja obuka tokom 2024. godine u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Bosna i Hercegovina je takođe pokrenula postupak u vezi sa obukama održanim tokom 2024. godine.

Podsticanje rasne i verske mržnje u Parizu i Berlinu

U fazi istrage je i slučaj 11 državljana Srbije uhapšenih pod sumnjom da su počinili niz rasističkih dela u Parizu i Berlinu.

Prema navodima srpske policije, ta dela bila su usmerena protiv jevrejske i muslimanske zajednice, s ciljem povećanja tenzija u društvu.

Uhapšeni su krajem septembra 2025. godine u Smederevu, 60 kilometara južno od Beograda.

U vezi sa trenutnim statusom osumnjičenih, Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor od Višeg javnog tužilaštva u Smederevu.

U decembru je to tužilaštvo saopštilo Radiju Slobodna Evropa da je za devet osumnjičenih produžen pritvor, dok za dvoje koji su ranije prebačeni u kućni pritvor nije saopšteno da li je mera produžena.

Nakon hapšenja, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da se jedna osoba, koja je i dalje u bekstvu, sumnjiči da je „po instrukcijama jedne strane obaveštajne službe“ organizovala i obučavala na teritoriji Srbije grupu od 14 srpskih državljana.

Više javno tužilaštvo u Smederevu je, povodom eventualnog hapšenja te osobe, saopštilo da „u ovom trenutku nije moguće dati informacije, kako se ne bi ugrozila istraga“.

Dva incidenta, koja su se dogodila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su francusku javnost tokom 2025. godine.

Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenom bojom Muzej Holokausta, tri sinagoge i restoran u centru Pariza.

Zatim su početkom septembra ispred devet džamija u Parizu postavljene svinjske glave, a na nekima je bilo ispisano ime predsednika Francuske, Emanuela Makrona.

Ispred Brandenburške kapije u Berlinu takođe su ispisane diskriminatorne poruke.

Istraživački portal „Mediapart“ iz Pariza objavio je u novembru 2025. godine da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja, iz kojih proizlazi da je ruska predsednička administracija „direktno odobrila“ uništavanje jevrejskih spomenika u maju 2025.

Prema sažetku izveštaja, Kremlj je želeo „da poveća tenzije“ između jevrejske i muslimanske zajednice u Francuskoj, „kako bi podstakao podele unutar francuskog društva i oslabio nacionalnu koheziju“.

Nadležno tužilaštvo u Francuskoj nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa o tim navodima.

Afera „Ruski špijun“

U novembru 2019. godine na internetu se pojavio snimak na kojem se navodno vidi kako ruski obaveštajni agent daje novac bivšem pripadniku Vojske Srbije.

Prema navodima visokih srpskih zvaničnika, snimak je nastao gotovo godinu dana ranije, 24. decembra 2018.

Autentičnost snimka medijima je potvrdio Relja Željkski, rukovodilac analize u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), navodeći da se „na njemu vidi ruski agent Georgij Kleban“.

Iako je najpre sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom, izjavio da je za njega pitanje ruskog agenta zatvoreno.

Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su u decembru 2019. godine za Radio Slobodna Evropa naveli da ne vode postupak u vezi sa tim slučajem.

Smrt predstavnika SDPR-a u Moskvi

Predstavnik državne srpske kompanije za trgovinu oružjem „Jugoimport-SDPR“ u Moskvi, Radomir Kurtić, pronađen je mrtav u ruskoj prestonici sredinom novembra 2025.

Vest su mesec dana kasnije objavili provladini mediji u Srbiji, navodeći da su srpske bezbednosne službe obavestile predsednika države o „sumnjivoj smrti“.

Vučić je potom potvrdio informaciju, navodeći da Beograd očekuje odgovore ruskih službi i da Moskva još nije dostavila forenzičke izveštaje.

Dodao je i da „ne želi da učestvuje u širenju sumnji i teorija zavere“.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanje Radija Slobodna Evropa da li su iz Rusije stigli traženi odgovori i izveštaji.

Zvučni top

Ruske vlasti pružile su podršku zvaničnom Beogradu tokom masovnih protesta protiv Vlade i blokada univerziteta, izazvanih pogibijom 16 osoba u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Beograd je zatražio da ruski istražitelji sprovedu „nezavisnu istragu“ kako bi utvrdili da li je tokom mirnog protesta protiv Vlade 15. marta 2025. godine upotrebljen zvučni top.

Na brojnim objavljenim snimcima vidi se kako se hiljade demonstranata u panici razilaze, nakon onoga što su opisali kao snažne i neuobičajene talase buke i vibracija.

U izveštaju Federalne službe bezbednosti Rusije (FSB) iz aprila 2025. godine navedeno je da, nakon sprovedenih testova, nije utvrđena upotreba zvučnog topa – oružja koje je inače zabranjeno u Srbiji.

U izveštaju, objavljenom na sajtu Bezbednosno-informativne agencije (BIA), navodi se da akustični uređaji tipa LRAD, koje poseduju srpski policijski organi, nisu korišćeni tokom protesta.

Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da Kremlj takvim potezima pruža podršku vlastima u Beogradu.

„Mogući ciljevi Kremlja su očuvanje političkog režima u Srbiji – odnosno podrška Vladi koja održava bliske odnose s njim i ne uvodi sankcije Rusiji – kao i jačanje uticaja u regionu“, navodi ona.

Neke nevladine organizacije u Srbiji i međunarodne organizacije koje su istraživale incident tokom protesta 15. marta 2025, poput organizacije „Earshot“, navele su – uz priložene dokaze – da je vrlo verovatno da je zvučno oružje korišćeno.

Utočište za proterane ruske diplomate iz EU

Najmanje tri ruska diplomata, proterana iz zemalja Evropske unije zbog špijunaže, kasnije su akreditovana u Srbiji.

Višemesečna istraga Radija Slobodna Evropa, objavljena u martu 2023. godine, pokazala je da su dvojica od njih imali veze sa ruskim obaveštajnim službama.

Rusija je povećala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU tokom 2022. godine, zbog invazije na Ukrajinu.

Spisak diplomata koje je akreditovalo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u martu 2023. obuhvatao je 62 imena – u odnosu na 54 iz marta 2022.

Nijedna institucija u Srbiji do danas nije komentarisala te nalaze.

Praćenje ruskih aktivista

U decembru 2021. godine ruski opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza optužio je Aleksandra Vulina, tada ministra unutrašnjih poslova Srbije, da je u Moskvu poslao snimak sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega je jedan od njih uhapšen u Rusiji.

U decembru te godine Vulin se u Moskvi sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim, sa kojim je razgovarao o takozvanim „obojenim revolucijama“.

Vulin je negirao optužbe Kara-Murze i najavio tužbu protiv njega, ali nije poznato da li je ona podneta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i BIA nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa da li su preduzete mere radi provere tih navoda.

Dve godine kasnije, Kara-Murza je u Rusiji osuđen na 25 godina zatvora zbog izdaje i širenja lažnih informacija.

On je, međutim, bio među trojicom ruskih aktivista oslobođenih tokom leta 2024. godine, u okviru razmene zatvorenika između Rusije i zapadnih zemalja.

Vulin se od jula 2023. godine nalazi na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnji na korupciju, umešanost u trgovinu drogom i veze sa Rusijom.

Pokušaj državnog udara u Crnoj Gori

Slučaj „Državni udar“, koji je pre deset godina potresao Crnu Goru, dobio je pravosnažnu presudu 20. februara.

Apelacioni sud Crne Gore saopštio je da je u ponovljenom postupku potvrdio oslobađajuću presudu za „pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u oktobru 2016“.

Sud je obrazložio da nije dokazano da su optuženi počinili dela koja im se stavljaju na teret.

Odlukom Apelacionog suda oslobođeni su optužbi prosrpski političari u Crnoj Gori Milan Knežević i Andrija Mandić, kao i ostali optuženi u tom predmetu.

Ukupno je 13 osoba iz Rusije, Srbije i Crne Gore bilo obuhvaćeno optužnicom.