Biserko podržava Kurtijevu ideju o specijalnom sudu za snajperske zločine u Bosni

Priština 23. februar 2026. 10:44

Predsednica Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko, izjavila je da takozvani slučaj „Sarajevsko safari“ predstavlja jedan od najekstremnijih primera moralne degradacije tokom opsade Sarajeva i baca tešku senku na srpsku političku elitu 1990-ih.

„Vučić je bio na jevrejskom groblju dok je Sarajevo granatirano, a ‘Sarajevsko safari’ svedoči o potpunoj moralnoj degradaciji srpskog predsednika“, rekla je Biserko za SlobodnuBosnu.

Komentarišući istrage zapadnih medija i nedavno interesovanje italijanskog pravosuđa za ovaj slučaj, Biserko je rekla da opsada Sarajeva nije bila samo vojna operacija, već „proces normalizacije ubijanja civila“, gde je nasilje postalo tolerisano, čak i komercijalizovano iskustvo.

Britanski list „Tajms“ je, pozivajući se na svedoke, objavio da su tokom opsade Sarajeva bogate strane ličnosti učestvovale u lovu na civile snajperima, uključujući i Rumunku koja je osumnjičena za ubistvo desetoro građana Sarajeva početkom 1990-ih.

Biserko je naglasila da nije slučajnost što ove priče izlaze na videlo posle više od tri decenije.

„Društva tek sada postaju spremna da se suoče sa onim što je ranije bilo nepodnošljivo za prihvatanje“, rekla je, dodajući da se otvaranje arhiva i spremnost svedoka da govore značajno povećavaju.

Ona se takođe osvrnula na kontradiktorne izjave Vojislava Šešelja, koji je tvrdio da su srpski radikali, uključujući Aleksandra Vučića, pucali sa Jevrejskog groblja tokom opsade Sarajeva, da bi kasnije te tvrdnje demantovao.

Prema rečima Biserko, Šešeljevo svedočenje je vredno samo kao kontekstualni indikator i mora se strogo proveriti, jer je on bio i propagandista i politički akter tog perioda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je negirao optužbe o bilo kakvoj umešanosti u „Sarajevski safari“.

Biserko je naglasila da trenutno ne postoje čvrsti pravni dokazi za Vučićevu direktnu krivičnu odgovornost, ali je podvukla da njegovo prisustvo na Jevrejskom groblju tokom opsade ostaje činjenica velike moralne i političke težine.

Istraga o slučaju je ponovo otvorena u Italiji 9. februara 2026. godine, gde su vlasti ispitivale italijanskog državljanina osumnjičenog za učešće u ovim događajima. Međutim, Biserko je izrazila skepticizam u pogledu sudskog epiloga, ocenjujući da je posle 30 godina izuzetno teško dobiti balističke dokaze i individualne identifikacije.

Prema njenim rečima, uprkos nedostatku sudske odluke, skandal „Sarajevski safari“ već je negativno uticao na međunarodni imidž predsednika Vučića i pojačao percepciju da je bio deo političke podrške srpskoj agresiji u Bosni i Hercegovini.

„Čak i bez formalne osude, ova priča ostaje moralna mrlja i podsetnik da zločini iz prošlosti nisu društveno zatvoreni“, zaključila je Biserko