Srpski gradonačelnici sa ministrom Krasnićijem

Priština, 13. februar 2026. 13:32

Gradonačelnici deset opština sa većinskom srpskom samoupravom na Kosovu sastali su se u petak u Prištini sa ministrom za lokalnu samoupravu u Vladi Kosova, Elbertom Krasnićijem, ali su rekli da „integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija u kosovski sistem nije bila razmatrana“.

Gradonačelnik Severne Mitrovice, Milan Radojević, rekao je da nisu nadležni za pitanje integracije i da o tome treba pregovarati u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.

„Mi, kao gradonačelnici, smatramo da ovo nije nešto čime treba da se bavimo; to je isključivo tema za pregovore i glavne pregovarače“, rekao je on.

Sastanak gradonačelnika deset opština sa većinskom srpskom samoupravom i ministra Krasnićija ranije je najavio bivši zamenik premijera Kosova Besnik Bislimi, koji je rekao da je narednih pet do šest nedelja veoma važno za integraciju srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija i da svi treba da budu konstruktivni po ovom pitanju.

„Bilo bi dobro da gradonačelnici pokažu što je moguće više odgovornosti u ovoj fazi, jer dobrobit njihovih građana u velikoj meri zavisi od pristupa koji će slediti u narednim nedeljama“, rekao je Bislimi.

Međutim, Radojević je rekao da je ovaj sastanak bio o opštinskim, administrativnim ili tehničkim problemima sa kojima se opštine suočavaju.

„Imamo i probleme sa kadrovima i institucijama, promenom granica opština…“, rekao je.

Radojević je dodao da nije dobio nikakav odgovor od ministra Krasnićija o pokrenutim problemima, ali da ga očekuje u budućnosti.

Dan ranije, gradonačelnici opština sa većinskom srpskom većinom na Kosovu usvojili su saopštenje, odbacujući i osuđujući svaku akciju ili aktivnost koja bi mogla da ugrozi rad i usluge zdravstvenih i obrazovnih ustanova koje posluju u područjima sa većinskom srpskom većinom u okviru srpskog sistema.

U saopštenju, koje je jednoglasno usvojeno u Severnoj Mitrovici, navodi se da bi „jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija, izvan pregovora u Briselu i Zajednice opština sa srpskom većinom“ i sprovođenja Zakona o strancima i Zakona o vozilima, „predstavljali administrativno etničko čišćenje srpskog naroda“.

Drugi srpski politički subjekti optužili su Srpsku listu – najveću srpsku stranku na Kosovu – da je već pristala na integraciju i da jednostavno „simulira otpor“.

Prema njihovim rečima, ovo je pokušaj da se prikriju „godine ćutanja i političke odgovornosti“.

Najava početka integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija poklapa se sa početkom prve faze pune primene Zakona o strancima, koja traje do 15. marta i uključuje informativni period.

Ovaj zakon može uticati na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, jer oni koji nemaju kosovska dokumenta moraju da dobiju radnu dozvolu ili licencu od Kosovske agencije za zapošljavanje.

U praksi, dobijanje radne ili obrazovne dozvole može biti problematično, jer Kosovo ne priznaje srpske institucije, smatrajući ih paralelnim i ilegalnim.