Svetski lideri okupili se u Minhenu da razgovaraju o globalnoj bezbednosti

Priština, 13. februar 2026. 11:45

Veliki broj evropskih i međunarodnih šefova država i vlada nalazi se u Bavarskoj na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji (MSC), koja se održava od 13. do 15. februara.

Očekuje se da će prisustvovati oko 65 šefova država i vlada, zajedno sa oko 450 predstavnika globalne politike, akademske zajednice i odbrambene industrije.

U predgovoru novoobjavljenog izveštaja MSC 2026, predsednik konferencije Volfgang Išinger piše da se „retko u skorijoj istoriji konferencije toliko fundamentalnih pitanja našlo na stolu u isto vreme“.

On ističe ključna pitanja kao što su bezbednost Evrope, budućnost transatlantskog partnerstva i da li je međunarodna zajednica i dalje sposobna da upravlja sve „složenijim i osporavanijim“ svetom.

Izveštaj prikazuje svet usred rasprostranjenih političkih, ekonomskih i bezbednosnih previranja.

U njegovom središtu je dijagnoza koja postavlja ton celom dokumentu i samoj konferenciji: „Svet je ušao u period političkih previranja.“

„Bezbednost, uslovljenost i prinuda“

Prema izveštaju, oprezne reforme i postepena prilagođavanja politike sve više ustupaju mesto radikalnijem restrukturiranju koje namerno dovodi u pitanje postojeće sisteme ili čak ima za cilj da ih demontira.

Zemlja koja je najistaknutije povezana sa ovom promenom, tvrdi se, jesu Sjedinjene Američke Države.

Upravo država koja je igrala ključnu ulogu u izgradnji posleratnog međunarodnog poretka sada se smatra jednim od glavnih pokretača njegove transformacije.

Više od 80 godina nakon što je prvi put oblikovan, taj poredak je sada i sam „u raspadu“.

Izveštaj naglašava da se ne radi samo o pojedinačnim političkim odlukama, već o širem pomeranju pravca američke politike.

Vašington, tvrdi se, dovodi u pitanje osnovne principe koji su decenijama oblikovali međunarodnu saradnju, od uloge međunarodnih organizacija i važnosti trgovine zasnovane na pravilima do bliskih partnerstava sa demokratskim saveznicima.

Posledice ove promene osećaju se širom sveta, ali posebno u Evropi, koja se dugo oslanjala na Sjedinjene Države za bezbednost, ali sada svoje partnerstvo vidi kao „nestabilno“, krećući se između „uveravanja, uslovljavanja i prisile“.

Očekuje se da će američki državni sekretar Marko Rubio prisustvovati ovogodišnjoj konferenciji.

Potpredsednik DŽ. D. Vens je prvobitno potvrđen da će prisustvovati, ali je otkazan nedelju dana kasnije.

Njegov govor na prošlogodišnjoj konferenciji je široko opisan kao „obračun sa Evropom“ i izazvao je kritike nekoliko političara, uključujući nemačkog kancelara Fridriha Merca i ministra odbrane Borisa Pistorijusa.

Kancelar Merc će predvoditi ovogodišnju nemačku delegaciju, izveštava Euronews.

Očekuje se da će prisustvovati i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard i mnogi evropski šefovi država i vlada.

Rubio će prisustvovati „sa velikom delegacijom“, a američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez je takođe potvrdila svoje prisustvo.

Na otvaranju konferencije, američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker komentarisao je nalaze izveštaja, odbacujući njegove zaključke i naglašavajući da SAD nemaju nameru da potkopaju NATO ili druge saveze.

„To je prva stvar koju odbacujem; pokušavamo da ojačamo NATO, ne da se povučemo ili odbacimo NATO, već da ga učinimo da funkcioniše kao da je zamišljen kao savez 32 jaka i sposobna saveznika“, rekao je on.

Ponovio je da evropski saveznici moraju povećati svoje izdatke za odbranu i pokazati da mogu da „ispune“ svoje obaveze, uključujući nove ciljeve potrošnje NATO-a.

Gubitak poverenja

Još jedan ključni nalaz izveštaja MSC-a je sve veći gubitak poverenja u političke sisteme.

Posebno u mnogim zapadnim zemljama poverenje naglo opada.

Političari se sve više vide kao „čuvari statusa kvo“, „koji upravljaju paralizovanim političkim sistemima koji većini ljudi deluju neosetljivo“.

Kako poverenje u sposobnost politike da poboljša svakodnevni život opada, tvrdi se u izveštaju, biračka tela postaju otvorenija za radikalnije pristupe.

Za mnoge, neposredni poremećaji počinju da izgledaju primamljiviji od postepenih promena.

Kao rezultat toga, politički akteri koji namerno prihvataju konfrontaciju i obećavaju da će demontirati postojeće strukture umesto da ih reformišu dobijaju na uticaju.

Pre konferencije, vođena je debata o tome da li pozvati krajnje desničarsku stranku Alternativa za sve.