Stojanović: Suočavanje sa nerešenom ratnom prošlošću Kosova i Srbije

Priština, 12. septembar 2026. 11:03

Proces suočavanja sa nasleđem rata 1990-ih na Balkanu ostaje napet i nerešen, posebno u odnosima između Kosova i Srbije. Kako ističe istoričarka Dubravka Stojanović, pogoršanje regionalnih odnosa posledica je opstanka vladajućih elita iz 1990-ih, koje koriste traumu i sukob kao sredstvo za održavanje političkog i ekonomskog uticaja.

U intervjuu za Radio Kosova, ona kaže da to dovodi do zastoja u procesu pomirenja, dok mladi ljudi ostaju zarobljeni nacionalističkim narativima i političkim diskursom koji negira istorijsku stvarnost. Međutim, Stojanović kaže da nada za promenu leži u civilnom društvu, univerzitetima, umetnicima i studentskim pokretima, koji rade na stvaranju dijaloga i suočavanju sa prošlošću kroz obrazovanje, umetnost i međunarodne projekte. Iako vlade nastavljaju da žive od sukoba, učešće građana i lične priče žrtava mogu otvoriti put istinskom pomirenju i održivijem odnosima u budućnosti.

Intervjuisala: Berijane Mustafa/Radio Kosova

Radio Kosova: Kako vidite trenutni nivo suočavanja sa nasleđem rata iz 1990-ih u regionu, posebno kada je reč o odnosima između Kosova i Srbije?

Dubravka Stojanović: Odnosi između svih država bivše Jugoslavije, osim možda Slovenije, vremenom se pogoršavaju, i to je zabrinjavajuća činjenica o kojoj moramo da razmislimo. Jedan od glavnih razloga za to je što su u većini ovih država na vlasti isti ljudi koji su vodili ratove 1990-ih ili oni koji su započeli te ratove. I jasno je da, zahvaljujući tim ratovima, oni i dalje ostaju na vlasti, npr. u slučaju Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. 30 godina nakon završetka ovih ratova, oni su i dalje na vlasti, a delimično i zbog toga, između ostalog, zato što koriste traumu ratova da bi i dalje dobijali visoke procente glasova stanovništva.

Jasno je da proces pomirenja nije dobro prošao, ali nije dobro prošao uglavnom zato što nijedna vlada nije imala interes da ga poboljša. Naprotiv, sve vlade su imale interes da prodube ovaj sukob, jer je to način da se društvo emotivno poveže sa vlašću, da se drži u strahu, da se drži u poslušnosti i da se stalno preti novim sukobima, zbog čega društvo ostaje povezano na ovaj način i ne može da napreduje.

I upravo je to u interesu velikog broja vlada u zemljama bivše Jugoslavije, uglavnom u Srbiji, i iz tog razloga odnosi se ne poboljšavaju u smislu smirivanja, već naprotiv, pogoršavaju. Radio Kosova: Kako vidite trenutni nivo suočavanja sa nasleđem rata iz 1990-ih u regionu, posebno kada je reč o odnosima između Kosova i Srbije?

Dubravka Stojanović: Odnosi između svih zemalja bivše Jugoslavije, osim možda Slovenije, vremenom se pogoršavaju, i to je zabrinjavajuća činjenica o kojoj bi trebalo da razmislimo. Jedan od glavnih razloga za to je taj što su u većini ovih zemalja na vlasti isti ljudi koji su vodili ratove devedesetih ili oni koji su započeli ove ratove. I jasno je da, zahvaljujući tim ratovima, oni i dalje ostaju na vlasti, npr. u slučaju Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. 30 godina nakon završetka ovih ratova, oni su i dalje na vlasti, a delimično i zbog toga, između ostalog, zato što koriste traumu ratova da bi nastavili da dobijaju visoke procente glasova stanovništva.

Jasno je da proces pomirenja nije dobro prošao, ali nije dobro prošao uglavnom zato što nijedna vlada nije imala interes da ga poboljša. Naprotiv, sve vlade su imale interes da prodube ovaj sukob, jer je to način da se društvo emocionalno poveže sa vlašću, da se drži u strahu, da se drži pod poslušnošću i da mu se stalno preti novim sukobima, što uzrokuje da društvo ostane povezano na ovaj način i da ne može da napreduje.

I upravo je to u interesu velikog broja vlada u zemljama bivše Jugoslavije, uglavnom u Srbiji, i zbog toga se odnosi ne poboljšavaju u smislu smirivanja, već naprotiv, pogoršavaju.

Radio Kosova: „Koje su, po vašem mišljenju, najveće prepreke za priznavanje i razumevanje događaja iz 1990-ih sa obe strane?“

Dubravka Stojanović: Mnogi imaju interes da ovo nikada ne ide ka pravoj konfrontaciji. Dakle, kao što sam pomenula, političke elite koje se gotovo uopšte nisu promenile u većini zemalja. Dakle, imaju direktan interes da se o ovim ratovima ne govori i da oni nastave da vladaju tom traumom. Ali postoje i mnogi finansijski interesi.