Kosovo će prisustvovati Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji

Priština, 10. februar 2026. 19:36

Američki državni sekretar Marko Rubio otputovaće u Nemačku kasnije ove nedelje i predvodiće visoku delegaciju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, pre nego što se uputi u Slovačku i Mađarsku.

62. Minhenska bezbednosna konferencija održaće se od 13. do 15. februara, a prisustvovaće joj stotine svetskih lidera, uključujući i one sa Kosova. U Minhenu će biti predsednica Kosova Vjosa Osmani, premijera Aljbin Kurti i šef Kosovske obaveštajne agencije Petrit Ajeti.

Srbija će takođe imati predstavnike na Konferenciji, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, glavnog diplomatu Marka Đurića i nekoliko drugih ministara. U međuvremenu, i druge zemlje u regionu će u Minhenu biti zastupljene visokim zvaničnicima, uključujući premijere.

Rubiovo učešće na ovoj konferenciji dolazi u ključnom trenutku, kada se Vašington i evropski saveznici suočavaju sa rastućim nepoverenjem u vezi sa bezbednošću, trgovinom i budućnošću transatlantskog saveza, a očekuje se da će te tenzije dominirati diskusijama u Minhenu.

Očekuje se da će ruski rat u Ukrajini, koji će krajem februara ući u petu godinu, biti glavna tema razgovora na Konferenciji, ali i tenzije vezane za Iran.

Nakon Rubiovog učešća na Konferenciji u Nemačkoj, uslediće diplomatska turneja u Bratislavu i Budimpeštu 15. i 16. februara, što ističe fokus američke administracije na Centralnu Evropu u vreme strateške neizvesnosti.

U Slovačkoj se očekuje da će se sastati sa visokim zvaničnicima kako bi unapredili regionalnu bezbednosnu saradnju i projekte nuklearne energije, saopštio je Stejt department. U međuvremenu, u Mađarskoj će fokus biti na bilateralnim odnosima i mirovnim naporima usmerenim na rešavanje globalnih sukoba.

Vrhunac Rubiovog putovanja biće govor u Minhenu 14. februara, koji će se, kako se očekuje, pažljivo pratiti, posebno nakon što je govor američkog potpredsednika DŽ. D. Vensa na konferenciji prošle godine naišao na veliki odziv.

U to vreme, Vensove izjave – u kojima je optužio evropske lidere za suzbijanje slobode izražavanja i neuspeh u upravljanju migracijama – ostavile su osećaj nelagode u Briselu i šire.

Ovaj osećaj neizvesnosti ogleda se i u godišnjem izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije, koji su sastavili organizatori foruma i objavili ove nedelje, a koji upozorava da se Evropa suočava sa „produženom erom konfrontacije“ podstaknutom ruskom agresijom.

Transatlantske tenzije
Prema izveštaju, najveći izazov liberalnom međunarodnom poretku sada može doći „iznutra“, pozivajući se na ono što opisuje kao tektonski pomak u načinu na koji Sjedinjene Države razmišljaju o savezima.

Nazivajući američkog predsednika Donalda Trampa „najmoćnijim od onih koji napadaju postojeća pravila i institucije“, autori izveštaja predviđaju da bi „transakcijski sporazumi mogli da zamene principijelnu saradnju… i da bi regioni mogli da postanu dominirani velikim silama, umesto da budu upravljani međunarodnim pravilima i normama“.

Američki ambasador pri NATO-u, Metju Vitaker, snažno je odbacio procenu „unutrašnje pretnje“, tvrdeći da Vašington ima za cilj da rebalansira, a ne da uništi, posleratni poredak.

U razgovoru sa novinarima 9. februara, Vitaker je odbacio ideju da se SAD udaljavaju od stabilnih saveza.

„Trudimo se da ojačamo NATO“, izjavio je, tvrdeći da je pritisak na evropske saveznike da troše više na odbranu usmeren na povećanje kapaciteta, a ne na napuštanje saveza.

O trgovini, predstavio je stav SAD kao odgovor na ono što je nazvao nepravednim nejednakostima.

Što se tiče Grenlanda, za koji je Tramp rekao da želi da SAD preuzmu kontrolu, Vitaker je rekao da je taj cilj povezan sa bezbednosnim problemima vezanim za Rusiju i Kinu.