Milano 2026, Olimpijske igre koje pozivaju na mir u svetu u sukobu

Priština, 6. februar 2026. 08:34
Zimske olimpijske igre Milano–Kortina 2026, koje počinju danas, održavaju se u istorijskom trenutku ispunjenom napetostima, kada međunarodni poredak deluje sve krhkije, a sukobi se vraćaju kao zajedničko sredstvo globalne politike.

U ovoj klimi neizvesnosti, Olimpijske igre se ne pojavljuju samo kao sportski događaj, već kao redak simbol jedinstva i zajedničkih ljudskih vrednosti, navodi Euronews.

Italija, zemlja domaćin Olimpijskih igara, pokušava da ovo izdanje transformiše u proslavu koja prevazilazi sport, kombinujući olimpijsku tradiciju sa kulturom, istorijom i gostoprimstvom koje je karakteriše.

Milano i Kortina d’Ampeco nude ne samo trkačke staze i sportske arene, već prostor gde se nacije okupljaju pod jednakim uslovima, daleko od logike sukoba i neprijateljstva.

Od svog nastanka u antičkoj Grčkoj, Olimpijske igre su zamišljene kao institucija mira.

Pratilo ih je Olimpijsko primirje, sveti sporazum koji je obavezivao gradove-države da prekinu ratovanje i garantuju bezbednost sportista i putnika tokom Igara.

Više od 1.000 godina, ovo primirje je poštovano i sprovođeno čak i protiv najvećih sila tog vremena, pokazujući da čak i u svetu dominiranom rivalstvima, zajedničke vrednosti mogu prevladati nad uskim političkim i vojnim interesima.

Za razliku od rimskih arena, gde su nasilje i dominacija bili deo spektakla, Olimpijske igre su predstavljale alternativnu viziju civilizacije.

Uzdizale su mirno takmičenje, ljudsko dostojanstvo i izvrsnost, posmatrajući silu ne kao sredstvo ugnjetavanja već kao izraz discipline i samouzdržanja.

Danas se ova vizija suočava sa ozbiljnim izazovima.

Rat u Ukrajini, humanitarne krize u Gazi, tekući sukobi na Bliskom istoku, u Africi i drugim regionima pokazuju da se ideja da moć čini pravo opasno vraća na međunarodnu scenu.

Oživljavanje modernih Olimpijskih igara 1896. godine inspirisano je upravo željom da se ovoj logici suprotstavi drugačiji model odnosa između naroda.

Sport je viđen kao sredstvo obrazovanja, dijaloga i izgradnje poverenja, ne kao idealistička iluzija, već kao stvarna potreba za suživotom u međusobno povezanom svetu.

Moderna istorija nudi konkretne primere ove uloge.

U nekim slučajevima, tokom Olimpijskih igara, otvoreni su humanitarni koridori, izbegnuti su vojni sukobi i stvoreni su uslovi za diplomatsku komunikaciju između strana u sukobu, što dokazuje da sport može stvoriti privremene prostore mira.

U eri globalnih izazova, gde klimatske promene, društvene nejednakosti, masovne migracije i brzi tehnološki razvoj menjaju živote ljudi, rešenja ne mogu doći iz konfrontacije i politike nultog zbir.

Ona zahtevaju saradnju, poverenje i jake multilateralne institucije.

Evropa poznaje ovu stvarnost bolje od bilo koga drugog. Izgrađena na razornom iskustvu dva svetska rata, zamišljena je kao mirovni projekat zasnovan na pravu, dijalogu i međusobnom poštovanju, principima koji se danas testiraju novim krizama.

U tom kontekstu, Olimpijske igre Milano-Kortina dobijaju značaj koji prevazilazi medalje, rekorde i ceremonije.

One nude trenutak razmišljanja o ulozi Evrope i međunarodne zajednice u odbrani mira i poretka zasnovanog na pravilima.

Poziv na olimpijsko primirje, koji su podržale Ujedinjene nacije i 165 zemalja, pojačava ovu poruku, pretvarajući Olimpijske igre u simboličan apel za uzdržanost, dijalog i toleranciju u podeljenom svetu.

Milan-Kortina 2026. može se pamtiti ne samo po sportskim uspesima, već i kao podsetnik da čovečanstvo još uvek ima izbor.

U vreme kada strah i sila dobijaju na značaju, ove Olimpijske igre nude scenu na kojoj se dostojanstvo, saradnja i zajednička odgovornost mogu ponovo potvrditi kao temelji moderne civilizacije.