19 godina od predloga Ahtisarijevog plana

Priština, 2. februar 2026. 09:44

Dana 2. februara 2007. godine, specijalni izaslanik za status Kosova, Marti Ahtisari, podneo je svoj predlog Prištini i Beogradu.

Ovo je takođe bila inicijativa za stvaranje nezavisne države Kosovo. Iako je plan podnet, sve vreme se mislilo da će finski diplomata predložiti uslovnu nezavisnost, ali bez pominjanja reči nezavisnost.

Ovaj dokument je prvo podnet Beogradu, a nekoliko sati kasnije i Ahtisari je stigao na Kosovo.

Prema rečima Ahtisarija i njegovog tima, cilj sveobuhvatnog predloga za sporazum o statusu Kosova bio je da se definišu neophodni zahtevi za buduće Kosovo koje je izvodljivo, održivo i stabilno.

Plan je uključivao detaljne mere za obezbeđivanje podsticanja i zaštite prava zajednica i njihovih članova, efikasne decentralizacije vlasti i očuvanja i zaštite kulturnog i verskog nasleđa.

Štaviše, sporazum je opisao ustavne, ekonomske i bezbednosne mere, koje su zajedno imale za cilj da doprinesu razvoju multietničkog, demokratskog i prosperitetnog Kosova.

Važan element sporazuma bio je mandat dat međunarodnom civilnom i vojnom prisustvu na Kosovu da nadgleda sprovođenje sporazuma i da pomogne nadležnim lokalnim vlastima u obezbeđivanju mira i stabilnosti na Kosovu.

Ahtisarijev plan je u to vreme uživao podršku kosovskih vlasti, dok mu se protivila srpska vlada, koja je smatrala predlog štetnim jer je, kako je rečeno, uticao na suverenitet srpske države.

Iako reč „nezavisnost“ nije pomenuta u nacrtu dokumenta o kome je reč, kosovski lideri su izrazili uverenje da će se „međunarodni proces za rešavanje statusa Kosova koji vodi predsednik Ahtisari brzo završiti nezavisnošću Kosova“.

Njihovo uverenje će se delimično ostvariti više od dve nedelje nakon poslednjeg sastanka na visokom nivou između Prištine i Beograda. Pregovori pod posredovanjem Ahtisarija, koji su počeli u julu 2006. u Beču, završeni su u austrijskoj prestonici 10. marta poslednjim sastankom između strana.

26. marta, Ahtisari je generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija podneo svoj završni izveštaj i preporuku da Kosovo dobije nadgledanu nezavisnost.

Predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku, koji su u to vreme vodili Kosovo, opisali su 26. mart kao istorijski dan za Kosovo.

„Nezavisnost Kosova, koja će u početku biti međunarodno nadgledana prema Ahtisarijevom planu, biće u službi mira“, izjavio je Sejdiu.

U međuvremenu, Čeku, tadašnji šef kosovske izvršne vlasti, naglasio je: „Pismo predlaže nadgledanu nezavisnost za Kosovo u prvoj fazi, što je u skladu sa voljom naroda Kosova.“

Reakcije zvaničnog Beograda i reakcije lokalnih Srba na Kosovu bile su dijametralno suprotne. Njihovo odbijanje da prihvate Ahtisarijev plan podržala je i srpska saveznica Rusija.

Različiti stavovi stranaka prema Ahtisarijevom planu doveli su do slanja misije Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica na Kosovo, koja je imala zadatak da ispita okolnosti za sprovođenje Ahtisarijevog plana, piše KP.

Delegacija je započela posetu 27. aprila kako bi je završila procenama koje će biti predstavljene Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ovaj mehanizam, uprkos insistiranju pristalica Ahtisarijevog plana, nije uspeo da pronađe konsenzus o rešavanju statusa Kosova.

Rusija, glavni protivnik plana, kasnije je stavila veto na nacrt rezolucije evropskih članica Saveta, Nemačke i Sjedinjenih Država, koja je trebalo da zameni Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, otvori put za stupanje na snagu Ahtisarijevog plana i okončanje misije UN na Kosovu u roku od 120 dana.

Pregovori Prištine i Beograda, vođeni do decembra 2007. godine, pod posredovanjem međunarodne „trojke“, koju su činili Amerikanac Frenk Vizner, Nemac Volfgang Išinger i Rus Aleksandar Bocan-Harčenko, takođe su se pokazali neuspešnim.

Dana 17. februara 2008. godine, Kosovo će uzeti svoju sudbinu u svoje ruke proglasivši se nezavisnom državom u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom.