Kosovo se suočava sa vojnim pretnjama Srbije: Nacionalna odbrana i saveznici u centru državne strategije

Priština, 29. januar 2026. 08:53

Naoružavanje širom sveta pretvara se u tihu trku moći, gde države snabdevaju i kupuju oružje alarmantnom brzinom, dok globalne tenzije rastu iz dana u dan.

Od otvorenih sukoba do zakulisnih strateških priprema, masivna ulaganja u vojnu opremu redimenizionišu međunarodnu bezbednost i izazivaju ozbiljnu zabrinutost za stabilnost globalnog mira.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da Srbija, u roku od godinu i po dana, ima za cilj da udvostruči svoje vojne kapacitete.

Kosovo se takođe nedavno ozbiljno angažuje na jačanju svojih vojnih kapaciteta kupovinom oružja.

Stručnjak za bezbednost Hisen Gecaj kaže da Vučićevu izjavu treba shvatiti ozbiljno, ali bez panike.

Rast srpske vojske ne znači nužno rat, ali za Kosovo predstavlja potencijalni rizik, budući da Srbija ne priznaje njegovu nezavisnost i ima istoriju upotrebe sile. Udvostručavanje naoružanja narušava regionalnu ravnotežu i povećava nesigurnost, posebno za zemlje van NATO-a.

Da, ovu izjavu Aleksandra Vučića treba shvatiti ozbiljno, ali i analizirati sa strateškim smirenjem, bez nepotrebnog alarmizma. Evo argumentovanog odgovora na svaku tačku:

Sam po sebi, rast vojnih kapaciteta Srbije ne znači automatski rat, ali u balkanskom kontekstu – a posebno u vezi sa Kosovom – predstavlja potencijalni rizik i bezbednosni pritisak.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, smatra Kosovo ustavnim delom svoje teritorije i ima istoriju korišćenja sile u političke svrhe.

Udvostručavanje kapaciteta (moderno oružje, dronovi, artiljerija, protivvazdušna odbrana) menja vojnu ravnotežu u regionu, povećava strah i podstiče nesigurnost, posebno u susednim zemljama koje nisu u NATO-u“, kaže on.

Gecaj podvlači da naoružavanje Srbije ne podrazumeva direktan rat, već strategiju destabilizacije prema Kosovu: politički pritisak, indirektne pretnje i stalne tenzije, posebno na severu.

Prema njegovim rečima, Srbija izbegava konfrontaciju sa NATO-om i koristi kontrolisane provokacije, prodajući tome rešenje za Kosovo: jačanje bezbednosti, blisku saradnju sa NATO-om/SAD i nultu toleranciju prema ilegalnim strukturama.

Za Kosovo, opasnost nije klasična invazija, već indirektne vojne pretnje, strateška ucena i povećan politički pritisak silom.

Znaci pokazuju da se Srbija više sprema za destabilizujuće scenarije nego za otvoreni rat.

To uključuje: Kontinuiranu militarizaciju blizu granice sa Kosovom, političku, finansijsku i logističku podršku ilegalnim srpskim strukturama na severu, nacionalističku retoriku koja priprema domaće javno mnjenje, kao i kontrolisano… opoziva (kao slučaj Banjska) kako bi se testirala reakcija Kosova i međunarodne zajednice

Srbija veoma dobro zna da bi direktan sukob sa Kosovom značio konfrontaciju sa NATO-om, što je za nju nemoguće. Stoga je najverovatnija strategija: postepena destabilizacija, stalni pritisak i stvaranje upravljive krize.

„Da, veza je direktna.

Naoružavanje Srbije služi održavanju narativa da je „Kosovo i dalje otvoreno pitanje“, zastrašivanju kosovskih institucija, jačanju pozicije Srbije u pregovorima i održavanju ideje o podeli ili dubokoj autonomiji za sever.

Severno Kosovo je najosetljivija strateška tačka, gde Srbija:

testira granice međunarodne tolerancije, koristi srpsku manjinu kao politički instrument, teži da održi trajni uticaj.

Udvostručavanje vojnih kapaciteta Srbije nije slučajnost, to nije samo odbrana i deo je srednjoročne strategije pritiska. Kosovo se ne suočava sa rizikom od invazije, već namernom destabilizacijom, stalnim tenzijama, pokušajima potkopavanja suvereniteta.

Stoga je najbolji odgovor Kosova jačanje bezbednosti i institucija, bliska koordinacija sa NATO-om i SAD i politička razboritost, ali nulta tolerancija prema ilegalnim strukturama“, zaključuje on.

Racaj: Takvo naoružavanje predstavlja ozbiljnu zabrinutost za regionalnu stabilnost, posebno za bezbednost Republike Kosovo

Bivši general Muhamet Racaj upozorava da brzi rast vojnih kapaciteta Srbije nije neutralan razvoj događaja, već ozbiljna pretnja regionalnoj stabilnosti, posebno za Kosovo.

On naglašava da moderno naoružavanje, praćeno nacionalističkom retorikom, tenzijama na severu i nepriznavanjem Kosova, stvara realni bezbednosni rizik i izaziva sumnje u strateške ambicije prema Kosovu.