Suđenje za špijunažu protiv Bedrija Šabanija i Muharema Ćerimija je zatvoreno za javnost

Priština 28 januar w0w6 12:18

Osnovnom sudu u Prištini, na predlog branioca optuženog Bedrija Šabanija, advokata Besnika Beriše, ročište u sredu u slučaju u kojem je Šabani, zajedno sa Muharemom Ćerimijem, optužen za špijunažu, zatvoreno je za javnost.

U ovom slučaju, Bedri Šabani i Muharem Ćerimi optuženi su za špijunažu. Ćerimi je takođe optužen za nezakonito posedovanje oružja, izveštava „Zakletva za pravdu“.

Advokat Beriša je predložio zatvaranje ročišta jer će stručnjaci svedočiti u vezi sa nalazima psihijatrijskog veštačenja za optuženog Berišu.

„Radi zaštite dostojanstva Bedrija Šabanija, radi zaštite informacija, koje su zakonski klasifikovane kao povlašćene informacije i ne mogu se deliti ni sa kim bez njegovog pristanka, predlažemo da se ovaj deo sudskog ročišta drži zatvorenim za javnost“, rekao je Beriša.

Predsedavajući sudija, Rahman Bećiri, rekao je da je većinom glasova veće odobrilo Berišin predlog, pa je današnja sednica zatvorena.

Inače, sednica zakazana za 20. novembar 2025. godine otkazana je nakon što je naloženo psihijatrijsko veštenje za optuženog Bedrija Šabanija.

Optužnicu Specijalnog tužilaštva potvrdili su Osnovni i Apelacioni sud.

Dana 19. februara 2025. godine, Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (STURK) podiglo je optužnicu protiv Bedrija Šabanija i Muharema Ćerimija, koje tereti da su prikupljali i slali informacije i dokumenta srpskoj BIA u vezi sa Oslobodilačkom vojskom Kosova, njenim nadređenima i pripadnicima, policijom, Kosovskom obaveštajnom agencijom i Inspektoratom kosovske policije, kao i o konkretnim događajima i objektima, uključujući masakr u Račku.

STURK kaže da je cilj ovih radnji bio da se izazove široko rasprostranjeni međuetnički sukob na teritoriji Republike Kosovo, da se stvori lažna priča koja povezuje Vojnu bolnicu OVK sa takozvanom „Žutom kućom“ zbog navodne trgovine organima i da se dovede u sumnju istinitost masakra.

Optužnica tereti Šabanija i Ćerimija za špijunažu. Ćerimi je takođe optužen za ilegalno posedovanje oružja.

Prema optužnici iz „Zakletve za pravdu“, u prvoj tački optužnice Bedri Šabani je optužen da je pomagao Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji Republike Srbije (poznatoj kao BIA) od neodređenog datuma do hapšenja 5. juna 2024. godine, u vidu prikupljanja i slanja informacija, dokumenata i materijala vezanih za Oslobodilačku vojsku Kosova, uključujući njene nadređene, kao i konkretne događaje i objekte kao što su Vojna bolnica OVK u selu Molopolc, Štimlje, i masakr u Rečku.

U optužnici se navodi da je Šabani prenosio sporne podatke i informacije visokom zvaničniku BIA, Srđanu Rosiću, odgovornom za region Pančeva, kao i pukovniku Bogoljubu Janičeviću, bivšem komandantu srpske policije za region Uroševac, tokom rata na Kosovu i vođi policijsko-vojne operacije u masakru u Rečku, putem telefonske komunikacije, imejla i fizičkih sastanaka održanih na teritoriji Srbije.

Stoga se kaže da je optuženi ovim radnjama ozbiljno ugrozio i oštetio ustavno-pravni poredak i bezbednost Republike Kosovo, a istovremeno je pomagao BIA u stvaranju lažne naracije sa ciljem povezivanja Vojne bolnice OVK u Molopoljcu, Štimlje, sa takozvanom „Žutom kućom“ u Burelu, Albanija, navodno u vezi sa trgovinom organima, kao i dovođenjem u pitanje istine o masakru u Račku, zahtevajući od službenika BIA i Bogoljuba Janičevića da preduzmu operativne akcije koje bi izazvale široko rasprostranjeni međuetnički sukob na teritoriji Republike Kosovo.

Stoga se za ove radnje Bedri Šabani tereti za krivično delo „Špijunaža“ iz člana 124, stav 3 Krivičnog zakonika.

U međuvremenu, u drugoj tački optužnice, Muharem Ćerimi je optužen da je pomagao Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji Republike Srbije (poznatoj kao BIA) od 2012. godine pa nadalje do hapšenja 5. juna 2024. godine, u vidu prikupljanja i slanja raznih informacija, dokumenata i materijala vezanih za rat i pripadnike OVK, imena i nadređenih Kosovske policije, KOI, IPK, zatim imena svedoka koji su već poznati Specijalizovanim komorama Kosova u Hagu u vezi sa krivičnim delima organizovanog kriminala i korupcije, a koje je informacije prenosio visokom zvaničniku BIA, Srđanu Rosiću, nadležnom za region Pančeva, putem telefonskih komunikacija i fizičkih sastanaka koje je održavao na teritoriji Republike Srbije.

Ovim radnjama, optuženi Ćerimi je, kako se navodi, ozbiljno ugrozio i oštetio ustavno-pravni poredak i bezbednost Republike Kosovo i njenih građana.

Stoga se za ove radnje Ćerimi tereti za krivično delo „Špijunaža“ iz člana 124, stav 3 Krivičnog zakonika.