Nestale osobe, potreban je veći međunarodni pritisak na Srbiju

Priština, 25. januar 2026. 22:11

Srbija nastavlja da prikriva ratne zločine počinjene na Kosovu, kršeći sporazum postignut u Briselu o razjašnjenju sudbine nestalih.

Čak i posle skoro tri decenije, oko 1.600 Albanaca se vodi kao nestalo iz poslednjeg rata na Kosovu. Uprkos činjenici da su tokom godina postojali insistentni zahtevi da međunarodni faktor preduzme konkretne korake koji bi primorali Srbiju da otvori državne arhive, uključujući policijske, vojne i obaveštajne, što bi olakšalo pronalaženje mesta boravka nestalih, ovi zahtevi su često postajali deo političkih pitanja, ostavljajući se po strani bez dovoljne pažnje.

Srbija nastavlja da prikriva ratne zločine počinjene na Kosovu, kršeći sporazum postignut u Briselu o razjašnjenju sudbine nestalih. Stoga, mnoge organizacije koje se bave sudbinom nestalih nastavljaju da zahtevaju veći međunarodni pritisak na Srbiju, verujući da se veliki broj nestalih nalazi u masovnim grobnicama u Srbiji.

„Ovo je odgovornost koju Srbija mora da stavi na papir i definiše. Kao braća Bitići. Bez velikog pritiska međunarodne zajednice, braća Bitići nikada ne bi bila pronađena. Ali kada su ih Amerikanci zarobili, ovaj posao je morao da se obavi za 30 dana, i braća Bitići su pronađena“, kaže Ahmet Grajćevci, Koordinacioni savet za nestale osobe i ratne zločine na Kosovu.

Postoje i predlozi da Evropska unija treba da koristi sankcije protiv strana koje odlažu ovaj proces i koje zaobilaze sprovođenje deklaracije o nestalim osobama, sporazuma postignutog između Kosova i Srbije 2023. godine.

„Ona ima ovlašćenje da preduzme sankcije protiv jedne strane, druge ili obe strane ako proceni da nisu spremne da sprovedu zajedničku deklaraciju. Nadam se da će EU na kraju iskoristiti to pravo da preduzme sankcije protiv strana ako ne sprovedu sporazume“, kaže Bekim Bljakaj, Centar za humanitarno pravo.

Očekuje se da će prvi osnivački sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, koji je održan pre nekoliko dana u Briselu, okončati srpska poricanja i napore da se ponište zločini koje je Srbija počinila tokom rata na Kosovu. Stručnjaci u ovoj oblasti naglašavaju da će efikasnost rada Zajedničke komisije zavisiti od domaće politike u Srbiji, gde je čak i pre tri decenije preovladao narativ o poricanju zločina i rehabilitaciji ratnih zločinaca.