EU očekuje „da komisija doprinese rasvetljavanju sudbine nestalih“

Priština, 24. januar 2026. 06:59

Nešto više od godinu dana nakon neuspelog pokušaja, Evropska unija je u četvrtak uveče uspela da okupi predstavnike Kosova i Srbije na zajedničkom sastanku, čime je Zajednička komisija za nestala lica postala funkcionalna.

Vršilac dužnosti potpredsednika vlade za dijalog, Besnik Bislimi, pohvalio je sastanke kojima je u praksi sprovedeno pokretanje rada komisije, koja ima za cilj da nadgleda sprovođenje Zajedničke deklaracije o nestalim licima, postignute 2. maja 2023. godine, kao uspešne.

Predsednik Vladine komisije za nestala lica, Andin Hoti, napisao je da je Kosovo zatražilo sprovođenje deklaracije, uključujući pristup klasifikovanim arhivama srpskih institucija i vojske, kao i ubrzanje rada na terenu.

Specijalni predstavnik EU za dijalog između Kosova i Srbije, Peter Sorensen, rekao je da je cilj Komisije, kako je rekao, „da rasvetli sudbinu nestalih lica, uključujući i one koji su nasilno nestali“.

Evropska unija ima velika očekivanja da će Zajednička komisija značajno doprineti razjašnjavanju sudbine nestalih lica i pomoći u zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje su predugo čekale na odgovore“, rekao je Sorensen.

Iako sporazum smatraju dobrom vešću, pozivajući se na decenije iskustva, Centar za humanitarno pravo na Kosovu nema velika očekivanja.

Direktor FHP-a na Kosovu, Bekim Bljakaj, naglasio je da je „nažalost, tokom godina, pitanje nestalih lica tretirano više kao političko nego humanitarno pitanje“ i da to donosi gubitak nade i razočaranje.

„Nismo baš optimistični da će sve tačke Zajedničke deklaracije biti sprovedene. Naravno, neke od njih mogu biti sprovedene, kao što je uključivanje porodica žrtava u ovaj proces, njihovo bolje informisanje, možda čak i za ekshumaciju, odnosno praćenje sumnjivih lokacija za masovne grobnice“, rekao je Bljakaj.

Iako kaže da je dobro što se očekuje da će se strane češće sastajati, Bljakaj je skeptičan prema pitanju arhiva, jer bi potpuni pristup njima značio otvaranje puta za pravno gonjenje.

Određeni arhivski fajlovi mogu biti otvoreni, ali podaci o sudbini nestalih lica možda nisu u tim arhivama, odnosno određeni elementi su možda davno uklonjeni iz tih arhiva. Kažem ovo zato što to onda povlači i krivičnu odgovornost“, rekao je Bljakaj, piše RTVDukađini.

Dana 2. maja 2023. godine u Briselu, kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su se u Zajedničkoj deklaraciji o nestalima složili da se ovo pitanje treba tretirati kao humanitarno i hitno.

Međutim, dve godine i osam meseci kasnije, održan je prvi sastanak Zajedničke komisije – čiju je operacionalizaciju blokirala Srbija, prvobitno odbijanjem da se složi sa mandatom, a zatim i neučestvovanjem na prvom, konstitutivnom sastanku.

Prema mandatu, dogovorenom u decembru 2024. godine, u prvih šest meseci operacionalizacije trebalo bi da se održi šest sastanaka – po jedan svakog meseca.