SAD šalju ratne brodove prema Iranu

Priština, 23. januar 2026, 19:12

Američki ratni brodovi kreću se ka Iranu, dok iranski zvaničnici brane brutalno gušenje antivladinih protesta, koje Ujedinjene nacije opisuju kao najsmrtonosniji obračun Islamske Republike sa sopstvenim narodom još od dolaska na vlast tokom revolucije 1979. godine.

Usred višenedeljne blokade interneta, informacije o razmerama gušenja protesta – koji su započeli kada su trgovci u Teheranu protestovali protiv rasta inflacije i devalvacije nacionalne valute – nastavljaju polako da izlaze na videlo, dok organizacije za ljudska prava prikupljaju podatke iz bolnica i od očevidaca.

Novinska agencija aktivista za ljudska prava (HRANA), sa sedištem u SAD, navodi da je do 22. januara, nakon 26 dana protesta, verifikovala 5.002 smrti, uključujući 201 pripadnika snaga bezbednosti, dok je više od 9.787 drugih smrtnih slučajeva još uvek pod istragom.

Mai Sato, specijalna izvestiteljka UN za ljudska prava u Iranu, izjavila je 22. januara da bi broj civila ubijenih tokom gušenja protesta mogao da premaši i 20.000, dok u javnost izlaze izveštaji lekara.

Tokom sastanka 23. januara o događajima u Iranu, Savet UN za ljudska prava izrazio je duboku zabrinutost zbog „neviđenih razmera nasilnog gušenja mirnih protesta od strane iranskih snaga bezbednosti, izveštaja o vansudskim ubistvima demonstranata, uključujući žene i decu, kao i prekomerne i smrtonosne upotrebe sile, koja je rezultirala smrću hiljada mirnih demonstranata i ranjavanjem mnogih drugih“.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 22. januara da Sjedinjene Američke Države imaju „flotu“ koja se upućuje ka Iranu, ali da se nada da je neće morati upotrebiti, ponovivši upozorenja Teheranu da ne ubija demonstrante i da ne obnavlja svoj nuklearni program.

„Imamo mnogo brodova koji idu u tom pravcu, za svaki slučaj. Voleo bih da se ništa ne dogodi, ali ih veoma pažljivo posmatramo… imamo flotu… koja ide u tom pravcu i možda je nećemo morati koristiti“, rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu dok se vraćao u Vašington sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.

Nosač aviona USS Abraham Lincoln i nekoliko drugih ratnih brodova opremljenih raketama očekuje se da stignu na Bliski istok u narednim danima.

Američko Ministarstvo finansija je 23. januara objavilo sankcije protiv devet brodova koji su deo onoga što je nazvalo iranskom „flotom u senci“, koja prevozi sankcionisanu iransku naftu i naftne derivate širom sveta.

„Današnje sankcije ciljaju ključnu komponentu načina na koji Iran generiše sredstva koja se koriste za gušenje sopstvenog naroda. Kao što je ranije naglašeno, Ministarstvo finansija će nastaviti da prati desetine miliona dolara koje je režim ukrao i pokušava da prebaci u banke van Irana“, izjavio je ministar finansija Skot Besent.

Mohammad Džavad Hadž Ali Akbari, uticajni klerik koji predvodi molitvu petkom u Teheranu, rekao je 23. januara da će se Iran osvetiti za svaki američki napad na državu, uključujući i gađanje američkih investicija u regionu.

Ova izjava usledila je nakon što je Ali Abdolahi Aliabadi, šef iranskog Centralnog štaba Khatam al-Anbija, koji koordinira vojsku i Korpus islamske revolucionarne garde, rekao da bi svaki vojni udar učinio sve američke baze u regionu „legitimnim ciljevima“.

Iranci su odsečeni od spoljnog sveta od 8. januara, kada su vlasti uvele gotovo potpunu blokadu interneta na nacionalnom nivou, dok je gušenje protesta pojačano.

Nejasno je kada će usluge biti obnovljene, ali čak i kada se to dogodi, stručnjaci strahuju da će vlasti primorati Irance da koriste „intranet“ dizajniran unutar zemlje, koji funkcioniše nezavisno od globalnog interneta.