Šta piše u Povelji Odbora za mir

Priština, 23. januar 2026. 06:31

Kosovo je uključeno među 19 država koje su u četvrtak potpisale učešće u Odboru za mir, iniciranom od strane američkog predsednika Donalda Trampa, na ceremoniji održanoj u Davosu u Švajcarskoj.

Odbor za mir je novo međunarodno telo koje je inicirao Tramp, a koje ima za cilj nadzor nad sprovođenjem mirovnih planova u konfliktnim zonama, sa početnim fokusom na Pojas Gaze.

Prema Trampovom mirovnom planu za Gazu, Odbor za mir se opisuje kao „novo tranziciono međunarodno telo“, koje će pomagati u nadzoru obnove palestinske enklave. Očekuje se da članovi ovog odbora budu svetski lideri, sa predsednikom Trampom na čelu. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je zvanično podržao osnivanje Odbora za mir putem rezolucije koju su Sjedinjene Američke Države izradile u novembru, dajući ovom mehanizmu međunarodnu težinu i legitimitet.

KOHA je obezbedila dokument. U preambuli se naglašava da dokument služi kao vodič usmeren ka rezultatima radi obezbeđivanja mira u zemljama u kojima je on dugo bio nedostižan.

Dokument sadrži 13 članova. Prvi član govori o misiji, ciljevima i funkcijama.

U ovom članu se ističe da je Odbor za mir „međunarodna organizacija koja ima za cilj da promoviše stabilnost, obnovi pouzdano i legitimno upravljanje i obezbedi održiv mir u oblastima pogođenim ili ugroženim konfliktom“.

„Odbor za mir će preduzimati funkcije izgradnje mira u skladu sa međunarodnim pravom i kako se mogu odobriti u skladu sa ovom Povelјom, uključujući razvoj i širenje najboljih praksi koje mogu primenjivati sve države i zajednice koje teže miru“, navodi se u ovom članu.

U drugom poglavlju govori se o članstvu. Naglašava se da je članstvo ograničeno na države koje predsednik pozove na učešće i počinje obaveštenjem da je država prihvatila da bude obavezana ovom poveljom, u skladu sa poglavljem XI. Svaku državu treba da predstavlja šef države ili premijer. Svaka država članica treba da podržava i pomaže operacije Odbora za mir u skladu sa svojim unutrašnjim nadležnostima. Ništa u ovoj Povelji ne treba tumačiti kao davanje jurisdikcije Odboru unutar država članica ili kao obavezu tih država da učestvuju u određenim misijama izgradnje mira bez njihovog pristanka.

Svaka država članica može imati mandat koji ne traje duže od tri godine od stupanja na snagu ove Povelje, uz mogućnost obnove od strane predsednika. Trogodišnji mandat članstva neće se primenjivati na države članice koje doprinesu više od jedne milijarde američkih dolara u gotovinskim sredstvima Odboru za mir u prvoj godini od stupanja na snagu.

Što se tiče prestanka članstva, navodi se da ono prestaje u najranijem slučaju, bilo istekom trogodišnjeg mandata, povlačenjem – što je odluka predsednika uz mogućnost veta dvotrećinske većine država članica – ili raspuštanjem Odbora za mir. Država kojoj prestane mandat prestaje da bude strana u Povelji, ali takva država može ponovo biti pozvana da postane članica.

Ističe se da se svaka država može povući trenutnom odlukom, uz dostavljanje pismenog obaveštenja predsedniku.

Treće poglavlje govori o upravljanju. Naglašava se da se Odbor sastoji od država članica i da ovaj odbor glasa o predlozima na dnevnom redu, uključujući one o pitanjima godišnjeg budžeta, osnivanju pomoćnih tela, imenovanju visokih zvaničnika i ključnim političkim odlukama, uključujući odobravanje međunarodnih sporazuma i pokretanje novih inicijativa za izgradnju mira.

Odbor za mir će sazivati sednice za glasanje najmanje jednom godišnje, kao i u dodatnim terminima ili na dodatnim mestima kada predsednik to smatra prikladnim. Dnevni red utvrđuje Izvršni odbor, uzimajući u obzir obaveštenja i komentare država članica i uz odobrenje predsednika. Svaka država članica ima pravo na jedan glas. Odluke se donose većinom glasova prisutnih država koje glasaju, uz odobrenje predsednika, koji takođe može glasati u svojstvu predsednika u slučaju jednakog broja glasova.

Odbor za mir će održavati redovne sastanke bez prava glasa sa Izvršnim odborom. Na tim sastancima države članice mogu davati preporuke i smernice za aktivnosti, a Izvršni odbor će izveštavati Odbor za mir o svojim operacijama i odlukama. Takvi sastanci se sazivaju najmanje jednom u tromesečju, u vremenu i na mestu koje odredi izvršni direktor Izvršnog odbora. Države članice mogu izabrati da budu predstavljene alternativnim visokim zvaničnikom na svim sastancima, uz odobrenje predsednika. Predsednik može uputiti pozive relevantnim regionalnim organizacijama za ekonomsku integraciju da učestvuju u radu Odbora za mir, pod utvrđenim uslovima.

U delu o predsedniku jasno se ističe da će Donald Dž. Tramp služiti kao inauguracioni predsednik Odbora za mir i istovremeno kao inauguracioni predstavnik Sjedinjenih Američkih Država. Naglašava se da on ima isključivo pravo da osniva, menja ili raspodeljuje pomoćna tela prema potrebi radi ispunjavanja misije Odbora za mir.

Predsednik mora u svakom trenutku imenovati naslednika za ulogu predsednika. Zamena može nastupiti samo nakon dobrovoljne ostavke ili kao rezultat nesposobnosti, kako se utvrđuje jednoglasnim glasanjem Izvršnog odbora, kada naslednik odmah preuzima poziciju predsednika sa svim odgovarajućim dužnostima i ovlašćenjima.

Predsednik ima pravo da osniva potkomitete i da im dodeljuje mandate, strukturu i pravila upravljanja.

Izvršni odbor će se sastojati od predsednika i uključivaće svetske lidere. Članovi Izvršnog odbora imaju dvogodišnji mandat, uz mogućnost razrešenja od strane predsednika i obnovljiv mandat po njegovom nahođenju. Izvršni odbor mora imati izvršnog direktora, kojeg imenuje predsednik, a potvrđuje većinom glasova Izvršnog odbora. Ovaj direktor saziva sastanke Izvršnog odbora svake dve nedelje tokom prva tri meseca nakon osnivanja, a zatim jednom mesečno, uz mogućnost češćeg sazivanja po potrebi. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova koji glasaju, uključujući izvršnog direktora. Odluke stupaju na snagu odmah, osim u slučajevima kada predsednik u bilo kom trenutku iskoristi pravo veta. Izvršni odbor utvrđuje sopstvena proceduralna pravila.

Izvršni odbor tromesečno izveštava Odbor za mir o svojim aktivnostima i odlukama i ima obavezu da sprovodi ovlašćenja radi realizacije misije Odbora za mir.

Finansiranje organizacije vrši se na dobrovoljnoj osnovi. Odbor za mir ovlašćuje otvaranje računa prema potrebi radi izvršenja svoje misije. Izvršni odbor će ovlastiti uspostavljanje mehanizama kontrole i nadzora nad budžetima, finansijskim računima i rashodima.

Povelja uključuje i poglavlje o rešavanju sporova između država članica, za koje se navodi da treba da se rešavaju putem prijateljske saradnje, u skladu sa organizacionim ovlašćenjima utvrđenim Poveljom. Predsednik je konačni autoritet u vezi sa razumevanjem, tumačenjem i primenom Povelje.