Priština, 09. januar 2026. 08:20
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa tri nove odluke spoljne politike EU u vezi sa Ukrajinom, Rusijom i Venecuelom. U međuvremenu, uskladila se sa odlukama koje se odnose na situacije u Severnoj Koreji, Maliju i Haitiju.
Prema saopštenju Evropske unije, sa tri nove odluke Saveta EU uskladile su se sve ostale zemlje kandidati iz regiona – Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina – koje su se obavezale da će svoje nacionalne politike prilagoditi tim odlukama. EU je primila k znanju ovu obavezu i pozdravila je.
Srbija se nije uskladila sa odlukom o proširenju liste pojedinaca i entiteta prema kojima se primenjuju restriktivne mere zbog kršenja ili ugrožavanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine. Takođe, Beograd nije podržao ni odluku o restriktivnim merama prema pojedincima i entitetima zbog situacije u Venecueli, uključujući kršenje demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i represiju nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom nakon predsedničkih izbora.
Srbija se takođe nije uskladila sa odlukom o proširenju liste osoba i entiteta prema kojima se primenjuju restriktivne mere zbog destabilizujućih aktivnosti Rusije.
Srbija je započela pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u januaru 2014. godine. Do sada je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorila samo dva. Pregovarački proces je praktično zamrznut od decembra 2021. godine, kada su otvorena poslednja poglavlja.
Iako je Evropska komisija ocenila da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3, ovaj klaster nije otvoren ni tokom 2025. godine, zbog nedostatka potpunog konsenzusa među državama članicama EU.
Prema državama članicama EU, za otvaranje Klastera 3 Srbija mora da ostvari dalji napredak u oblasti vladavine prava i u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Odlaganje odluke usledilo je nakon što je utvrđeno da ne postoji dovoljno saglasnosti među državama članicama za otvaranje ovog klastera.
Evropska komisija je u poslednja dva izveštaja o napretku za Srbiju – krajem 2024. i 2025. godine – naglasila nedostatak napretka u funkcionisanju demokratskih institucija, vladavini prava, slobodi medija i slobodi izražavanja. Izveštaji takođe pominju povećanu represiju vlasti tokom antivladinih protesta koji su započeli krajem 2024. godine.
Klaster 3 obuhvata osam poglavlja: digitalnu transformaciju i medije, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, industrijsku politiku i preduzetništvo, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu, kao i carinsku uniju. Od ovih poglavlja, Srbija je otvorila pet pre promene metodologije pregovora 2020. godine, koja predviđa otvaranje poglavlja grupisanih u šest tematskih klastera.
Srpske vlasti ocenjuju da je zemlja ispunila uslove za otvaranje Klastera 3, iako je Srbija zabeležila zastoj u procesu evropskih integracija i tokom poslednje četiri godine nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje.
