„Kako je biti Bošnjak u Severnoj Mitrovici? – Bošnjaci u srcu Mitrovice – Niti razdvajaju, niti biraju strane

Severna Mitrovica 10 Jun 2025

Pripremio VERITAS info

Severna Mitrovica, jedno od najsloženijih međuetničkih područja na Kosovu, dom je i bošnjačke zajednice koja se, iako brojčano mala, nalazi u specifičnom i često nezahvalnom položaju između srpske i albanske većine. Bošnjaci ovde žive kao manjina među manjinama – vidljivi, ali neretko ostavljeni po strani kada je reč o političkim i društvenim procesima.

Zbog bojkota popisa iz 2024. godine, Agencija za statistiku Kosova (KAS) koristila je dopunjene procene koje obuhvataju i one koji nisu učestvovali. Prema tim podacima, Severna Mitrovica ima 12.326 stanovnika, od kojih je registrovano oko 710 Bošnjaka. Stručne procene, međutim, ukazuju da je stvaran broj verovatno veći – između 800 i 1.000, što čini približno 6–8 % ukupne populacije opštine¹. Većina njih živi u naseljima Mikronaselje, Tri solitera, Bošnjačka mahala, ali i u delu naselja Suvi Do.

Iako prisutna generacijama, bošnjačka zajednica suočava se s brojnim izazovima: ograničenim pristupom zapošljavanju, nedovoljnom zastupljenošću u institucijama i identitetom koji često ostaje nedefinisan ili neprepoznat u političkom diskursu. Bošnjaci ističu da su društveno-politički marginalizovani, a njihov glas retko dopire do mesta odlučivanja.

U srcu Severne Mitrovice, često opisivane kao linija razdvajanja, postoji jedno mesto koje spaja više nego što razdvaja — Bošnjačka mahala. Iako ime sugeriše da je u pitanju bošnjačko naselje, u ovoj mahali danas žive i Srbi, Albanci i drugi pripadnici manjina. Zajednički život se odvija svakodnevno — kroz komšijske posete, šalu na ulici, pa i neizostavne kafe u lokalnim kafićima. Ljudi se ovde druže i sarađuju bez obzira na etničku pripadnost, a Bošnjaci, poznati po otvorenosti i sposobnosti da komuniciraju na više jezika, često služe kao prirodni posrednici i graditelji mostova među zajednicama.

Bez obzira na izazove, svakodnevni kontakti i saradnja sa Srbima i Albancima teku spontano – kroz zajednički rad, trgovinu, školovanje i prijateljske odnose. Mladi Bošnjaci ističu da im je prioritet obrazovanje, zaposlenje i miran suživot, bez potrebe da biraju strane u političkim tenzijama.

Većina Bošnjaka govori i srpski i albanski, što im omogućava lakšu komunikaciju i snalaženje u višejezičnom okruženju. Zbog te prilagodljivosti često zauzimaju neutralnu poziciju i neguju odnose sa svim zajednicama. Međutim, upravo zbog otvorenosti prema svima, neretko su izloženi osudama sa obe strane. U lokalnim sredinama i dalje je prisutna sumnjičavost prema onima koji „ne biraju stranu“, te se Bošnjaci, poput mnogih drugih, suočavaju s pritiskom ukoliko se druže ili sarađuju sa „onom drugom“ zajednicom.

Politička angažovanost ove zajednice je niska, ali to nije odraz nezainteresovanosti, već često pokušaj očuvanja mira i svakodnevice. Nažalost, sve je manje mladih – mnogi odlaze u inostranstvo u potrazi za sigurnijim životom. Odlazak mladih dodatno ugrožava održivost zajednice čije prisustvo u gradu bledi, ali i dalje ostaje važan deo lokalnog identiteta.

„Završio sam srednju školu ovde, ali ne vidim budućnost. Govorim tri jezika, ali to mi nije pomoglo da nađem posao. Moji prijatelji su već u Nemačkoj i Švajcarskoj. I ja planiram da odem čim mi se ukaže prilika“, kaže A. M., dvadesetčetvorogodišnji Bošnjak iz Severne Mitrovice.

„Mi ovde moramo da funkcionišemo sa svima – i sa Srbima i sa Albancima. Nemamo luksuz da biramo stranu. Naša strana je život“, kaže jedan stanovnik bošnjačke nacionalnosti.

Bošnjačka kultura u Mitrovici je bogata i raznolika – od tradicionalne kuhinje do jezika i običaja. Iako asimilacija preti, mnogi ulažu napore da sačuvaju identitet kroz kulturne manifestacije, rad udruženja i svakodnevnu upotrebu bosanskog jezika.

U domovima bošnjačke zajednice širom Severne Mitrovice i dalje se mogu osetiti mirisi tradicionalnih jela, čuti starogradske pesme, i videti komšije različitih nacionalnosti kako zajedno ispijaju kafu — prizori koji iz dana u dan potvrđuju da svakodnevni mir i međusobno razumevanje nisu nedostižan ideal, već stvarnost koju ljudi sami stvaraju.

Bošnjačka zajednica u Severnoj Mitrovici možda jeste brojčano mala, ali je snažna u duhu i bogata u vrednostima. Njeni članovi ostaju otvoreni, povezani i posvećeni zajedničkom životu. U svakodnevici punoj izazova, oni su primer da se i u najosetljivijim sredinama može živeti u međusobnom poštovanju, razumevanju i solidarnosti. Njihova priča nije samo svedočanstvo opstanka — već i podsećanje da ljudskost, empatija i mirni suživot nisu iluzija – već svakodnevna realnost koju sami biramo.