Grenland
SAD već imaju vojnu bazu na Grenlandu – Svemirsku bazu Pitufik – ali Tramp želi ceo ostrvski teritorij.„Grenland nam je potreban sa stanovišta nacionalne bezbednosti“, rekao je novinarima, navodeći da je region „svuda prekriven ruskim i kineskim brodovima“.Ovo ogromno arktičko ostrvo, koje je deo Kraljevine Danske, nalazi se oko 2.000 milja (3.200 km) severoistočno od SAD-a.Bogato je retkim zemnim mineralima, koji su ključni za proizvodnju pametnih telefona, električnih vozila i vojne opreme. Trenutno proizvodnja retkih zemnih minerala u Kini daleko nadmašuje onu u SAD-u.Grenland takođe zauzima ključnu stratešku poziciju u severnom Atlantiku, omogućavajući pristup sve značajnijem Arktičkom krugu. Kako se polarni led bude topio u narednim godinama, očekuje se otvaranje novih pomorskih ruta.Premijer Grenlanda, Jens Frederik Nielsen, odgovorio je Trampu opisujući ideju američke kontrole nad ostrvom kao „fantaziju“.„Dosta pritisaka. Dosta insinuacija. Dosta fantazija o aneksiji. Otvoreni smo za dijalog. Otvoreni smo za razgovore. Ali to mora da se odvija kroz odgovarajuće kanale i uz poštovanje međunarodnog prava“, rekao je on.
Kolumbija
Samo nekoliko sati nakon operacije u Venecueli, Tramp je upozorio kolumbijskog predsednika Gustava Petra da se „pazi“.Zapadni sused Venecuele, Kolumbija, poseduje značajne rezerve nafte i veliki je proizvođač zlata, srebra, smaragda, platine i uglja.Takođe je ključni centar trgovine drogom u regionu – posebno kokainom.Otkako su SAD u septembru počele da napadaju brodove na Karibima i istočnom Pacifiku, tvrdeći bez dokaza da prevoze drogu, Tramp je u sve dubljem sukobu sa levičarskim predsednikom te zemlje.SAD su u oktobru uvele sankcije Petru, navodeći da on dozvoljava kartelima da „cvetaју“.Govoreći u avionu Air Force One u nedelju, Tramp je rekao da Kolumbijom „upravlja bolestan čovek koji voli da proizvodi kokain i prodaje ga Sjedinjenim Državama“.„Neće to još dugo raditi“, rekao je on. Na pitanje da li bi SAD sprovele operaciju usmerenu protiv Kolumbije, Tramp je odgovorio: „Zvuči mi dobro“.Istorijski gledano, Kolumbija je bila blizak saveznik u američkom ratu protiv droge, primajući stotine miliona dolara godišnje vojne pomoći za borbu protiv kartela.
Iran
Iran se trenutno suočava sa masovnim antivladinim protestima, a Tramp je tokom noći upozorio da će vlasti u toj zemlji biti „veoma snažno pogođene“ ukoliko pogine još demonstranata.„Pažljivo pratimo situaciju. Ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mislim da će ih Sjedinjene Države vrlo snažno pogoditi“, rekao je novinarima u avionu Air Force One.Teoretski, Iran ne spada u sfere definisane „Donrou doktrinom“, ali je Tramp i ranije pretio iranskom režimu dodatnim akcijama, nakon što je prošle godine napao njegova nuklearna postrojenja.Ti napadi usledili su nakon što je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju sa ciljem da uništi sposobnost Irana da razvije nuklearno oružje, što je kulminiralo dvanaestodnevnim izraelsko-iranskim sukobom.Na sastanku u Mar-a-Lagu između Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua prošle nedelje, Iran je, kako je rečeno, bio na vrhu agende. Američki mediji su takođe izvestili da je Netanjahu pokrenuo pitanje novih potencijalnih napada na Iran tokom 2026. godine.
Meksiko
Trampov dolazak na vlast 2016. godine obeležili su njegovi pozivi da se „izgradi zid“ duž južne granice sa Meksikom.Prvog dana mandata 2025. godine potpisao je izvršnu uredbu o preimenovanju Meksičkog zaliva u „Američki zaliv“.Često je tvrdio da meksičke vlasti ne čine dovoljno da zaustave priliv droge i ilegalnih migranata u SAD.Govoreći u nedelju, rekao je da droga „dolazi“ preko Meksika i da će „morati nešto da se uradi“, dodajući da su tamošnji karteli „veoma moćni“.Predsednica Meksika, Klaudija Šejnbaum, javno je odbacila svaku mogućnost američke vojne akcije na meksičkoj teritoriji.
Kuba
Ostrvska država, udaljena svega 90 milja (145 km) južno od Floride, nalazi se pod američkim sankcijama još od ranih 1960-ih godina. Održavala je bliske odnose sa Venecuelom Nikolasa Madura.Tramp je u nedelju sugerisao da američka vojna intervencija tamo nije potrebna, jer je Kuba „na ivici kolapsa“.„Mislim da nam nije potrebna nikakva akcija“, rekao je. „Izgleda kao da ide ka padu.“„Ne znam da li će izdržati, ali Kuba sada nema prihode“, dodao je.„Sve prihode su dobijali iz Venecuele, od venecuelanske nafte.“Navodi se da Venecuela snabdeva oko 30% kubanske nafte, čime Havana postaje ranjiva ukoliko podrška Karakasu oslabi pod novom, SAD-u naklonjenijom administracijom.Američki državni sekretar Marko Rubio – sin kubanskih emigranata – već dugo poziva na promenu režima na Kubi, rekavši novinarima u subotu: „Kada predsednik govori, treba ga shvatiti ozbiljno“.„Da živim u Havani i da sam u vladi, bio bih zabrinut – makar malo“, rekao je on.
